Хрватска од Нове године прелази на евро, а куна ће бити уништена

Последњих месеци код пословних субјеката и грађана у оптицају је око 30 милијарди куна. То је последица инфлације и показује да се готовина која је чувана у сламарицама почела да се троши. Међутим, пала је тражња због промене у евре, каже извршни директор сектора за готови новац ХНБ-а Тихомир Мавричек.

Повлачење вишкова куне почело је у септембру ове године, након туристичке сезоне и биће настављено постепено. Рок за замену папирних новчаница је неограничен, док је рок за замену кованица три године.

Због негативног утицаја на околину, односно примеса боје на новчаницама и заштитних елемената, замењене новчанице се више не спаљују него се уситњавају резањем на комадиће мање од милиметра, а та маса се користи као изолација у јавним грађевинским радовима.

Ради се о огромној маси материјала.

"Кад би новчанице које ћемо повући, њих око 500 милиона комада, посложиле једну на другу, висина би износила готово 50 километара или као шест Монт Евереста", кажу из ХНБ, пренела је Хина.

Такође, 5.200 тона преосталих кованица, за које се рачуна да ће бити враћене, продаваћа се као сировина након топљења.

Када куну замени евро у оптицају ће бити иста количина новца. На пример,  број новчаница од 100 куна замениће пропорционалан број новчаница од 10 и 20 евра.

Куна као папирнати и метални новац и липе као кованице у апоенима мањим од једне куне уведени су у употребу 30. маја 1994. на Дан државности.

Prеthodno, државна Комисија за новац одлучила крајем августа 1991. да ће се трајни новац у Хрватској, након хрватског динара, звати круна а његов стоти део баница.

За круну је проведен конкурс и одабрано решење, али је накнадно, у јулу 1993., након предлога десет посланика сабор је донео одлуку да ће се хрватски новац вати куна.

Део јавности показао је јавни отпор истичући да је новац с тим именом оптерећен негативним историјским наслеђем Павелићеве НДХ, а историчари да је одлуку наложио тадашњи председник Фрањо Туђман.