РОК СЕ БЛИЖИ Ако послујете са иностранством ово вас може скупо коштати!

У питању су два документа – образац ДИ1 и образац ДИ2, који се односе на страна улагања у Србији и српске инвестиције у иностранству.

“Образац ДИ1 односи се на страна директна улагања нерезидената у Србији. Његови обвезници су домаћа правна лица у којима страни инвеститори имају власнички удео. Овај извештај се подноси квартално, а финална верзија за четврто тромесечје мора бити достављена до 31. марта, како би се сви подаци ускладили са годишњим финансијским извештајем”, објашњава адвокат Бранислав Вјештица.

На основу ових података креирају се анализе које могу утицати на будуће економске политике и стратегије привлачења страних инвестиција.

С друге стране, образац ДИ2 односи се на директне инвестиције домаћих правних и физичких лица у иностранству. Његови обвезници су сви резиденти који имају власнички удео у компанијама ван Србије. Као и ДИ1, и овај образац се подноси квартално, док коначна верзија за претходну годину мора бити предата најкасније до краја марта.

Рокови за подношење извештаја

Законом су прописани различити рокови и начин извештавања за различите врсте кредитних послова са иностранством, о којима резиденти подносе извештаје Народној банци Србије.

За највећи број кредитних послова са иностранством, на пример дуговања и потраживања по спољнотрговинском промету робе и услуга или по пословима финансијског лизинга између резидената и нерезидената, прописано је збирно извештавање на тромесечном нивоу, искључиво у електронском облику и без достављања пратеће документације.

За одређене кредитне послове, као што су финансијски и комерцијални кредити и зајмови узети из иностранства или одобрени иностранству, предвиђено је појединачно извештавање у року од 10 дана од закључења, измене или раскида уговора о кредитном послу. Извештавање о комерцијалним кредитима и зајмовима, односно о уговореном одложеном плаћању увоза или извоза робе и услуга, могуће је и у року до 30 дана од дана увоза, извоза односно авансне наплате или плаћања, а уз достављање прописане документације.

“Грађани и предузетници који склапају кредитне послове са иностранством дужни су да о томе извештавају НБС. Иако су прописи јасни, а упутства детаљна, пракса показује да многи резиденти не испуњавају ову обавезу на време, излажући се ризику високих новчаних казни”, наводи адвокат.

Ко мора да извештава и шта спада под кредитне послове?

Под обавезно извештавање спадају различите врсте кредита и зајмова између домаћих и страних правних и физичких лица. То укључује кредите које одобравају стране банке, али и зајмове повезане са спољнотрговинским прометом робе и услуга, финансијске кредите и субординиране позајмице.

Из Народне банке Србије су за Бизнис.рс раније рекли да је неизвештавање о кредитним пословима са иностранством у прописаном року законски прекршај и да су резиденти одговорни за тачност података и документације.

“Иако извештавање о кредитним пословима са иностранством може деловати као административни терет, оно игра кључну улогу у економској стабилности земље. Правовремено достављање података не само да штити грађане и предузетнике од новчаних казни, већ и омогућава држави да доноси боље економске одлуке”, наводи адвокат Вјештица.