Хектар у јужној Бачкој прескаче 20.000 евра
Купујте њиве, не производе се, каже стара енглеска пословица, а њу све више следе многи у Србији. И паори као и сви који имају новца, а желе да се баве некив видом производње на земљи.
Цене пољопривредног земљишта у непрекидном су успону и у том погледу ништа се значајније не мења већ неколико година, па тако и извештај Републичког геодетског завода о промету некретнина у четвртом кварталу 2020. године није донео ништа ново када је посреди куповина и продаја ораница. И из последњег извештаја геодета види се да се оранице добро котирају на тржишту некретнина и да су њиве у јужној Бачкој и даље најскупље – 10.700 евра по јутру, у односу на остала подручја земље.
Одмах иза југа, следи север Бачке, где јутро, у просеку, кошта 9.350 евра.
У извештају геодете први пут спомињу општину Жабаљ, где је вредност склопљеног купопродајног уговора достигла скоро 900.000 евра. Још више новца добио је продавац у Гакову на подручју града Сомбора, где су склопљена два уговора о продаји земље, и оба су износила приближно по 1,3 милиона евра.
Мање осцилације у погледу цене њива, каже се у извештају за четврти квартал прошле године, примећене су у погледу просечне цене у Севернобанатском и Јужнобанатском округу. На северу Баната јутро је коштало 7.300 евра,на југу 7.000, док је у средњем Банату јутро коштало 7.200 евра.
У Сремском округу просечна цена оранице је, као и на северу земље, 9.350 евра.
Најјефтиније оранице су у јужној и источној Србији, где је просечна цена свега 3.500 евра, У Шумадији и западној Србији је 4.750 евра, а најскупља је у београдском региону, где у просеку треба издвојити 6.000 евра. По цени коштања, после њива, добру цену држи и земљиште предвиђено за индустријску изградњу. У извештају геодета, и у четвртом кварталу спомиње се Каћ на подручју Града Новог Сада, где је вредност купопродајног уговора достигла 10,2 милиона евра. Потом следи општина Стара Пазова, где је у Крњешевцима продато земљиште за 1,2 милиона евра и у Старим Бановцима за мало више од милион евра .
Према извештају РГЗ за четврти квартал 2020. године, где је обрађен промет не само њива и земљишта предвиђеног за изградњу, већ и купопродаје кућа, станова, гаража и викендица, непокрентости су се плаћале углавном у готовини, 86 одсто, а 14 одсто помоћу кредита. Али када се трговало земљом, чак 99 одсто купаца имало је спремљен кеш.
Крајем године, гледајући по месецима, у сваком месецу склапано је око 2.200 купопродајних уговора
З. Делић