Hektar u južnoj Bačkoj preskače 20.000 evra
Kupujte njive, ne proizvode se, kaže stara engleska poslovica, a nju sve više slede mnogi u Srbiji. I paori kao i svi koji imaju novca, a žele da se bave nekiv vidom proizvodnje na zemlji.
Cene poljoprivrednog zemljišta u neprekidnom su usponu i u tom pogledu ništa se značajnije ne menja već nekoliko godina, pa tako i izveštaj Republičkog geodetskog zavoda o prometu nekretnina u četvrtom kvartalu 2020. godine nije doneo ništa novo kada je posredi kupovina i prodaja oranica. I iz poslednjeg izveštaja geodeta vidi se da se oranice dobro kotiraju na tržištu nekretnina i da su njive u južnoj Bačkoj i dalje najskuplje – 10.700 evra po jutru, u odnosu na ostala područja zemlje.
Odmah iza juga, sledi sever Bačke, gde jutro, u proseku, košta 9.350 evra.
U izveštaju geodete prvi put spominju opštinu Žabalj, gde je vrednost sklopljenog kupoprodajnog ugovora dostigla skoro 900.000 evra. Još više novca dobio je prodavac u Gakovu na području grada Sombora, gde su sklopljena dva ugovora o prodaji zemlje, i oba su iznosila približno po 1,3 miliona evra.
Manje oscilacije u pogledu cene njiva, kaže se u izveštaju za četvrti kvartal prošle godine, primećene su u pogledu prosečne cene u Severnobanatskom i Južnobanatskom okrugu. Na severu Banata jutro je koštalo 7.300 evra,na jugu 7.000, dok je u srednjem Banatu jutro koštalo 7.200 evra.
U Sremskom okrugu prosečna cena oranice je, kao i na severu zemlje, 9.350 evra.
Najjeftinije oranice su u južnoj i istočnoj Srbiji, gde je prosečna cena svega 3.500 evra, U Šumadiji i zapadnoj Srbiji je 4.750 evra, a najskuplja je u beogradskom regionu, gde u proseku treba izdvojiti 6.000 evra. Po ceni koštanja, posle njiva, dobru cenu drži i zemljište predviđeno za industrijsku izgradnju. U izveštaju geodeta, i u četvrtom kvartalu spominje se Kać na području Grada Novog Sada, gde je vrednost kupoprodajnog ugovora dostigla 10,2 miliona evra. Potom sledi opština Stara Pazova, gde je u Krnješevcima prodato zemljište za 1,2 miliona evra i u Starim Banovcima za malo više od milion evra .
Prema izveštaju RGZ za četvrti kvartal 2020. godine, gde je obrađen promet ne samo njiva i zemljišta predviđenog za izgradnju, već i kupoprodaje kuća, stanova, garaža i vikendica, nepokrentosti su se plaćale uglavnom u gotovini, 86 odsto, a 14 odsto pomoću kredita. Ali kada se trgovalo zemljom, čak 99 odsto kupaca imalo je spremljen keš.
Krajem godine, gledajući po mesecima, u svakom mesecu sklapano je oko 2.200 kupoprodajnih ugovora
Z. Delić