ГРАДИ СЕ ПРВИ АУТО-ПУТ КРОЗ БАНАТ Од Београда ће се до Новог Сада и преко Зрењанина возити 130 километара на сат
Ових дана отворено градилиште ауто-пута Београд – Зрењанин, и то код насеља Јабучки рит, недалеко од српске престонице, саоштила је Градска управа у Зрењанину.
До њега је у овом тренутку могуће стићи само локалним путем од насеља Ковилово. Од садашњег магистралног пута Београд - Зрењанин градилиште је удаљено око осам километара источно.
„У току су припремни радови на трасирању прве деонице будуће саобраћајнице означене у новој категоризацији државних путева Србије као ауто-пут А6 (Нови Сад - Зрењанин - Београд) и првог ауто-пута на територији Баната. Та деоница почиње од северне тангенте око Београда и води ка територији града Панчева и општина Опово и Ковачица”, наводе у зрењанинској локалној самоуправи.
На терену је више од тридесет грађевинских машина, возила и механизације, а замах радова очекује се с првим пролећним данима. Извођач радова је кинеска компанија „Шандонг Хајспид Група”.
Како је истакнуто приликом отварања градилишта и почетка радова, аутопут Београд - Зрењанин - Нови Сад биће дужине 105,4 километара, од чега је деоница Београд - Зрењанин дугачка 67,7 километара и Зрењанин - Нови Сад 37,7 километара. На траси ауто-пута планирана је изградња четири велика моста (два моста преко Тамиша, мост преко Бегеја и мост преко Тисе) и четири моста преко канала и пролаза за пут, као и преко укрштања са пругом. Ту је и 20 надвожњака, седам подвожњака и 47 пропуста.
На траси ауто-пута планирана је изградња четири велика моста (два моста преко Тамиша, мост преко Бегеја и мост преко Тисе) и четири моста преко канала и пролаза за пут, као и преко укрштаја са пругом, 20 надвожњака, седам подвожњака и 47 пропуста.
„Ова саобраћајница омогућиће да се од Зрењанина до Београда безбедно стиже за пола сата, а од Зрењанина до Новог Сада за 15-20 минута, уз пројектовану брзину од 130 километара на сат. Бенефити нове саобраћајнице су несагледиви и доносе овом делу наше земље огромне економске потенцијале, а трећина дужине овог ауто-пута, око 35 километара, пролазиће кроз територију Града Зрењанина”, саопштавају из локалне самоуправе.
Приликом недавног састанка с градоначелником Зрењанина Симом Салапуром, представници извођача радова изразили су жељу да градилиште буде отворено и у близини Зрењанина, односно да се радови истовремено изводе из оба правца - Београда и Зрењанина.
На траси код Борче радови су почели 12. децембра прошле године. Планирана је и рехабилитација, модернизација и доградња постојеће мреже државних путева првог и другог реда у зони коридора.
„Бројне општине које се налазе на самој траси ауто-пута, али и непосредно уз њу, добиће велики подстицај, пре свега за економски развој, за нова радна места, за бољи живот свих породица које се налазе овде, али и на другим местима у којима се у Србији гради. То је можда најважнија вест након изградње овог ауто-пута“, рекао је председник Покрајинске владе Игор Мировић у децембру. Додао је да ће се ауто-пут градити у наредних четири до пет година, али да се већ сада може замислити његова важност у новим индустријским зонама и новим компанијама у близини ауто-пута, јер инвеститори траже да имамо уређену инфраструктуру.
„Брза саобраћајница између Новог Бечеја и Зрењанина, треба да повеже Осмех Војводине, односно, остатак Србије са Сомбором, Кулом, Врбасом, Србобраном, Бечејем, Новим Бечејем, Кикиндом и Српском Црњом. Када та брза саобраћајница и аутопут буду повезани читав Банат ће бити премрежен мрежом саобраћајница”, рекао је недавно министар Горан Весић. Истакао је да нас чека изградња моста на Ади Хуји где ће се природно слити саобраћај са аутопута Београд-Зрењанин.
„Ко долази из Зрењанина неће морати да улази у Београд, него ће моћи да иде према Нишу или Шиду веома лако, а то ће растеретити Панчевачки мост. У међувремену почињемо да градимо још један мост на Дунаву код Винче”, поручио је он.
То ће, према Мировићевим речима, бити замајац пре свега за саобраћај, за безбедност и сигурност оних који путују, за скраћивање времена путовања, а самим тим и за уштеду новца, као и подстицај за развој туризма.
Ж. Балабан