Гастарбајтери лане у родбину инвестирали 2,8 милијарди евра

Дознаке, или девизе, односно новац наших људи из иностранства, годишње достижу око девет одсто бруто домаћег производа.

По подацима Народне банке Србије, процењује се да је оно што су наши људи слали својима у Србији, као и пензије и инвалиднине повратника из иностранства, прошле године премашиле 2,8 милијарде евра. Уколико се као релевантан узима податак да девизне дознаке у Србију стижу на адресе око 800.000 наших грађана, онда је прошле године њима у просеку стигло око 3.500 евра, или око 400 евра по становнику. О томе да је реч о заиста великој суми новца коју наши људи из дијаспоре сваке године шаљу својима у матици сведочи и податак да су, опет по подацима НБС-а, страна директна улагања прошле године била 2,1 милијарде евра.

Стране директне инвестиције прошле године су износиле шест одсто бруто домаћег производа, док су дознаке биле око осам одсто. При том је прилив од страних директних инвестиција прошле године био знатно већи него годину раније, када је износио око 1,9 милијарду евра, или 5,4 одсто БДП-а, а дознаке су и те, 2016. године, износиле 2,75 милијарди евра.

При том, у НБС-у објашњавају да износ дознака које шаљу рођаци из света представља само регистровани део, односно онај који у Србију стиже путем банкарских рачуна и брзог преноса новца, али да постоји и нерегистровани део, који се процењује на основу мењачких послова и кретања девизне штедње становништва. Међутим, сасвим је извесно да наши држављани део новца од својих у дијаспори добијају илегалним путем, односно на руке, то јест да им стиже преко познаника, возача, пријатеља...

Процењује се да ће прилив дознака из иностранства расти до краја ове деценије, али да ће се истовремено повећавати и број емиграната из Србије. Стручњаци сматрају да ће повећање емиграције од 12 одсто донети раст дознака за петину.

Иако је девизни прилив нашем становништву из дијаспоре већ неколико година на високом нивоу, успешни српски привредници у дијаспори у малом проценту одлучују да улажу у матицу и да у њој развијају свој бизнис. Задатак да то измени имаће Пословни центар српске дијаспоре, који ускоро треба да буде отворен у Привредној комори Србије. Имаће улогу да повеже и контактира, али буде и подршка, свим нашим држављанима који раде у иностранству, а намеравају да инвестирају у матицу. Конкретно, наши људи из дијаспоре моћи ће на једном месту да добију све потребне информације о условима, могућностима и подстицајима за улагања, било да је реч о гринфилд инвестицијама или оним у постојеће објекте, самосталним или заједничким инвестиционим подухватима с партнерима из Србије или иностранства, привредним или инфраструктурним пројектима који се могу реализовати кроз јавно-приватно партнерство.

По оцени заменице сталне представнице УНДП-а у Београду Стелијане Недере, српска дијаспора је највећи инвестициони потенцијал Србије па је потребно да се он пронађе и препозна.

– Србија данас има број становника који је идентичан оном из 1967. године, а подаци показују да је популација у сталном опадању – истакла је Стелијана Недера. – Број емиграната с ових простора повећан је у протекле четири деценије 15 одсто. Пројекти с дијаспором могу отворити нова радна места у Србији и задржати даљи наставак емиграције радне снаге ка, пре свега, Западној Европи.

Нашим пословним људима из дијаспоре на располагању ће бити онлајн база података и локација за инвестирање, такозвани Атлас локалних самоуправа, секторске и анализе тржишта, подаци о извозној понуди домаћих компанија и инвестиционим и другим привредним потенцијалима општина и градова.

– Истовремено, привредницима из Србије, повезивањем с нашом дијаспором широм света отварају се нове могућности за привлачење инвестиција, пласман робе на тржиштима земаља у којима послује наша дијаспора, али и заједничку производњу ради извоза на та тржишта кроз партнерства с нашим људима који живе и раде ван земље и њиховим пословним партнерима – објаснио је председник ПКС-а Марко Чадеж.

Љ. Малешевић