Gastarbajteri lane u rodbinu investirali 2,8 milijardi evra

Doznake, ili devize, odnosno novac naših ljudi iz inostranstva, godišnje dostižu oko devet odsto bruto domaćeg proizvoda.

Po podacima Narodne banke Srbije, procenjuje se da je ono što su naši ljudi slali svojima u Srbiji, kao i penzije i invalidnine povratnika iz inostranstva, prošle godine premašile 2,8 milijarde evra. Ukoliko se kao relevantan uzima podatak da devizne doznake u Srbiju stižu na adrese oko 800.000 naših građana, onda je prošle godine njima u proseku stiglo oko 3.500 evra, ili oko 400 evra po stanovniku. O tome da je reč o zaista velikoj sumi novca koju naši ljudi iz dijaspore svake godine šalju svojima u matici svedoči i podatak da su, opet po podacima NBS-a, strana direktna ulaganja prošle godine bila 2,1 milijarde evra.

Strane direktne investicije prošle godine su iznosile šest odsto bruto domaćeg proizvoda, dok su doznake bile oko osam odsto. Pri tom je priliv od stranih direktnih investicija prošle godine bio znatno veći nego godinu ranije, kada je iznosio oko 1,9 milijardu evra, ili 5,4 odsto BDP-a, a doznake su i te, 2016. godine, iznosile 2,75 milijardi evra.

Pri tom, u NBS-u objašnjavaju da iznos doznaka koje šalju rođaci iz sveta predstavlja samo registrovani deo, odnosno onaj koji u Srbiju stiže putem bankarskih računa i brzog prenosa novca, ali da postoji i neregistrovani deo, koji se procenjuje na osnovu menjačkih poslova i kretanja devizne štednje stanovništva. Međutim, sasvim je izvesno da naši državljani deo novca od svojih u dijaspori dobijaju ilegalnim putem, odnosno na ruke, to jest da im stiže preko poznanika, vozača, prijatelja...

Procenjuje se da će priliv doznaka iz inostranstva rasti do kraja ove decenije, ali da će se istovremeno povećavati i broj emigranata iz Srbije. Stručnjaci smatraju da će povećanje emigracije od 12 odsto doneti rast doznaka za petinu.

Iako je devizni priliv našem stanovništvu iz dijaspore već nekoliko godina na visokom nivou, uspešni srpski privrednici u dijaspori u malom procentu odlučuju da ulažu u maticu i da u njoj razvijaju svoj biznis. Zadatak da to izmeni imaće Poslovni centar srpske dijaspore, koji uskoro treba da bude otvoren u Privrednoj komori Srbije. Imaće ulogu da poveže i kontaktira, ali bude i podrška, svim našim državljanima koji rade u inostranstvu, a nameravaju da investiraju u maticu. Konkretno, naši ljudi iz dijaspore moći će na jednom mestu da dobiju sve potrebne informacije o uslovima, mogućnostima i podsticajima za ulaganja, bilo da je reč o grinfild investicijama ili onim u postojeće objekte, samostalnim ili zajedničkim investicionim poduhvatima s partnerima iz Srbije ili inostranstva, privrednim ili infrastrukturnim projektima koji se mogu realizovati kroz javno-privatno partnerstvo.

Po oceni zamenice stalne predstavnice UNDP-a u Beogradu Stelijane Nedere, srpska dijaspora je najveći investicioni potencijal Srbije pa je potrebno da se on pronađe i prepozna.

– Srbija danas ima broj stanovnika koji je identičan onom iz 1967. godine, a podaci pokazuju da je populacija u stalnom opadanju – istakla je Stelijana Nedera. – Broj emigranata s ovih prostora povećan je u protekle četiri decenije 15 odsto. Projekti s dijasporom mogu otvoriti nova radna mesta u Srbiji i zadržati dalji nastavak emigracije radne snage ka, pre svega, Zapadnoj Evropi.

Našim poslovnim ljudima iz dijaspore na raspolaganju će biti onlajn baza podataka i lokacija za investiranje, takozvani Atlas lokalnih samouprava, sektorske i analize tržišta, podaci o izvoznoj ponudi domaćih kompanija i investicionim i drugim privrednim potencijalima opština i gradova.

– Istovremeno, privrednicima iz Srbije, povezivanjem s našom dijasporom širom sveta otvaraju se nove mogućnosti za privlačenje investicija, plasman robe na tržištima zemalja u kojima posluje naša dijaspora, ali i zajedničku proizvodnju radi izvoza na ta tržišta kroz partnerstva s našim ljudima koji žive i rade van zemlje i njihovim poslovnim partnerima – objasnio je predsednik PKS-a Marko Čadež.

LJ. Malešević