Функционална и еколошки прихватљива амбалажа

С тим у вези, а узимајући у обзир и потребу промовисања одговорне потрошње и побољшање управљања отпадом, као и трендове који су уочени током пандемије у вези наручивања хране за понети, Универзитет у Варшави и Европски институт за технологију и иновације (ЕИТ) спровели су истраживање о новим концептима паковања хране за доставу који задовољавају специфичне захтеве потрошача у оквиру пројекта џКИЦ Циркуларна економија на Западном Балкану - Лабораторије за ангажовање потрошача 2021.

Овај концепт, који подразумева активно укључивање потрошача различите старосне доби који у заједничком креативном подухвату развијају еколошки одрживо и функционално паковање за оброке за понети, до сада је тестиран у 14 земаља: Пољској, Литванији, Португалу, Шпанији, Бугарској, Чешкој, Естонији, Грчкој, Мађарској, Италији, Латвији, Румунији, Словачкој и Словенији. Овом пројекту се у Србији прикључио Научни институт за прехрамбене технологије у Новом Саду с партнерима, а по речима научне саветнице на овом институту др Милице Појић, истраживање је спроведено у Новом Саду и изнедрило је функционалну и еколошки прихватљиву амбалажу, која ће, након што буде патентирана, почети да се користи на домаћем тржишту, али и на светском.

- На почетку смо анкетирали потрошаче како бисмо прикупили податке о навикама у исхрани, динамици коришћења услуга испоруке хране, врстама амбалаже... - каже Милица Појић. - У истраживању је учествовало по пет представника три старосне категорије: од 18 до 39 година,од 40 до 65 година и старији од 65 година.

Наша саговорница указује да су учесници, након критичког разматрања предности и мана амбалаже која се у Србији најчешће користи при достави хране – кутија од стиропора и пластике, изнели своје идеје за иновативно паковање за доставу различитих врста оброка из различитих делова света. Они су предлоге за дизајн паковања дали на бази својих идеја, а и узимајућу у обзир и паковања за доставу различитих врста оброка из различитих делова света.

Материјали за паковања хране за доставу најћешће су од папира, картона, разне врсте пластике и стиропора или њихове комбинације. Приликом производње амбалаже користи се много ресурса и производе емисије штетних гасова, тешких метала и отпадне воде и/или муља, који садржи токсичне загађиваче. Материјали за паковање хране чине више од 60 одсто целокупног комуналног чврстог отпада у Европској унији и утицај једнократне амбалаже за храну за понети на животну средину је огроман и захтева хитне акције.

- За само три дана добијене су идеје и сугестије које истраживачи, дизајнери или развојним одељењима компанија требало много више времена. Креирана решења су представљена професионалном дизајнеру, произвођачу амбалаже и ресторану и они су дали смернице како да се то на најбољи и тржишно оријентисан начин искористи при дизајнирању функционалне и еколошки прихватљиве амбалаже. Функционална решења имају високи тржишни потенцијал и значајно могу да унапреде пословање ресторана, кетеринга и услугу доставе хране, повећају задовољство потрошача и, при томе, значајно допринесу заштити животне околине - каже Милица Појић.

Треба рећи и да је наручивање хране и у Србији постало уобичајено, а тренд раста веома је био изражен током пандемије коронавируса. Поред устаљене праксе наручивања пице и кинеске хране, све више се наручују свеже припремљени комплетни оброци, а дистрибуција хране одвија се кроз екстремно кратак ланац снабдевања.

Д. Млађеновић