Funkcionalna i ekološki prihvatljiva ambalaža
Koncept cirkularne ekonomije ključan je za ekonomski post kovid oporavak, a potrošači su svojim svakodnevnim izborima prepoznati kao osnova cirkularne ekonomije.
S tim u vezi, a uzimajući u obzir i potrebu promovisanja odgovorne potrošnje i poboljšanje upravljanja otpadom, kao i trendove koji su uočeni tokom pandemije u vezi naručivanja hrane za poneti, Univerzitet u Varšavi i Evropski institut za tehnologiju i inovacije (EIT) sproveli su istraživanje o novim konceptima pakovanja hrane za dostavu koji zadovoljavaju specifične zahteve potrošača u okviru projekta džKIC Cirkularna ekonomija na Zapadnom Balkanu - Laboratorije za angažovanje potrošača 2021.
Ovaj koncept, koji podrazumeva aktivno uključivanje potrošača različite starosne dobi koji u zajedničkom kreativnom poduhvatu razvijaju ekološki održivo i funkcionalno pakovanje za obroke za poneti, do sada je testiran u 14 zemalja: Poljskoj, Litvaniji, Portugalu, Španiji, Bugarskoj, Češkoj, Estoniji, Grčkoj, Mađarskoj, Italiji, Latviji, Rumuniji, Slovačkoj i Sloveniji. Ovom projektu se u Srbiji priključio Naučni institut za prehrambene tehnologije u Novom Sadu s partnerima, a po rečima naučne savetnice na ovom institutu dr Milice Pojić, istraživanje je sprovedeno u Novom Sadu i iznedrilo je funkcionalnu i ekološki prihvatljivu ambalažu, koja će, nakon što bude patentirana, početi da se koristi na domaćem tržištu, ali i na svetskom.
- Na početku smo anketirali potrošače kako bismo prikupili podatke o navikama u ishrani, dinamici korišćenja usluga isporuke hrane, vrstama ambalaže... - kaže Milica Pojić. - U istraživanju je učestvovalo po pet predstavnika tri starosne kategorije: od 18 do 39 godina,od 40 do 65 godina i stariji od 65 godina.
Naša sagovornica ukazuje da su učesnici, nakon kritičkog razmatranja prednosti i mana ambalaže koja se u Srbiji najčešće koristi pri dostavi hrane – kutija od stiropora i plastike, izneli svoje ideje za inovativno pakovanje za dostavu različitih vrsta obroka iz različitih delova sveta. Oni su predloge za dizajn pakovanja dali na bazi svojih ideja, a i uzimajuću u obzir i pakovanja za dostavu različitih vrsta obroka iz različitih delova sveta.
Materijali za pakovanja hrane za dostavu najćešće su od papira, kartona, razne vrste plastike i stiropora ili njihove kombinacije. Prilikom proizvodnje ambalaže koristi se mnogo resursa i proizvode emisije štetnih gasova, teških metala i otpadne vode i/ili mulja, koji sadrži toksične zagađivače. Materijali za pakovanje hrane čine više od 60 odsto celokupnog komunalnog čvrstog otpada u Evropskoj uniji i uticaj jednokratne ambalaže za hranu za poneti na životnu sredinu je ogroman i zahteva hitne akcije.
- Za samo tri dana dobijene su ideje i sugestije koje istraživači, dizajneri ili razvojnim odeljenjima kompanija trebalo mnogo više vremena. Kreirana rešenja su predstavljena profesionalnom dizajneru, proizvođaču ambalaže i restoranu i oni su dali smernice kako da se to na najbolji i tržišno orijentisan način iskoristi pri dizajniranju funkcionalne i ekološki prihvatljive ambalaže. Funkcionalna rešenja imaju visoki tržišni potencijal i značajno mogu da unaprede poslovanje restorana, keteringa i uslugu dostave hrane, povećaju zadovoljstvo potrošača i, pri tome, značajno doprinesu zaštiti životne okoline - kaže Milica Pojić.
Treba reći i da je naručivanje hrane i u Srbiji postalo uobičajeno, a trend rasta veoma je bio izražen tokom pandemije koronavirusa. Pored ustaljene prakse naručivanja pice i kineske hrane, sve više se naručuju sveže pripremljeni kompletni obroci, a distribucija hrane odvija se kroz ekstremno kratak lanac snabdevanja.
D. Mlađenović