Дуг пут до нагодбе, наплате дугова и расплета у Агрокору
Привредна комора Србије поновила је јавни позив привредним друштвима и предузетницима из Србије да до 9. јуна пријаве потраживања од „Агрокора” или друштава која су повезана с њим или зависна од њега.
„Привредна комора Србије подсећа привреднике на то да су, у складу са Законом о поступку изванредне управе у трговачким друштвима од системског значаја за Републику Хрватску, у обавези да пријаве наведена потраживања, као и да је рок за пријаву 9. јун 2017. године”, наводи се у саопштењу ПКС-а.
За пословање поверилаца, како се наводи у образложењу ПКС-а, најважнија последица Закона је прекид и забрана покретања свих стечајних, парничних, извршних или било каквих трећих поступака против „Агрокора” или против друштава која су повезана с њим или зависна од њега.
Уместо тога, повериоци морају да пријаве своја потраживања ванредном поверенику у року од 60 дана од дана покретања поступка ванредне управе, наводи се у саопштењу, и подсећа на то да рок тече од 10. априла ове године и односи се и на потраживања која нису доспела, с обзиром на то да на основу Закона она доспевају отварањем поступка ванредне управе. Поступак, како се истиче, укључује и осигурана потраживања, као и потраживања с правом одвојеног намирења, а уколико поступак не буде покренут, сматраће се да потраживања поверилаца престају да постоје.
Можда буде и стечаја
Како се даље наводи у образложењу, поступак ванредне управе такође се може завршити и покретањем стечајног поступка, о чему одлучује суд на иницијативу ванредног повереника и уз сагласност Већа поверилаца, а након утврђивања околности због којих није оправдано очекивати стабилизацију и/или реструктурирање друштва. Такође, повериоци у предстојећем поступку могу очекивати претварање дуга у основни капитал, или могући отпис дела дуговања, али у овом тренутку, како поручују из ПКС-а, није могуће предвидети који модел и у којој мери ће бити прихваћен.
Да би потраживања била призната, морају бити образложена и поткрепљена доказима, а обавеза пријаве потраживања не односи се само на повериоце „Агрокора”, већ и на повериоце повезаних друштава „Агрокора”. У наставку образложења, ПКС наводи да ће, уколико ванредни повереник утврди потраживање пријављено од поверилаца, оно бити увршћено у његову табелу и у судско решење о утврђењу потраживања, под условом да није оспорено од других поверилаца „Агрокора”.
За оспорена потраживања требало би покренути парнични поступак којим се утврђује постојање или непостојање оспореног потраживања, а Закон прописује да поступак ванредне управе не може трајати дуже од 12 месеци и да тај рок може бити продужен највише једном, и то додатна три месеца. Предвиђено је да ће ванредни повереник у року од 12 месеци, уз сагласност Већа поверилаца, поднети суду нагодбу, а њен главни циљ требало би да буде реструктурирање „Агрокора” и његових повезаних друштава на било који правно дозвољен начин, а да се при том односи међу повериоцима регулишу на разумно најбољи могући начин.
„Меркатор С” стабилан
Министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић каже да је пословање „Меркатора С” у Србији, који је део „Агрокора”, стабилно, али да се и даље обавља стални надзор да би се заштитила права запослених, интереси добављача, али и интереси српске економије. Циљ је, како каже, да „Меркатор С”, с „Дијамантом” и „Фрикомом” настави да послује у Србији.
– Фирме које послују у Србији и даље су стабилне, измирују обавезе према малим добављачима – рекао је министар. – Направљен је договор са шест великих добављача о редовној испоруци робе, тако да не прети опасност да дође до обуставе испоруке.
Повериоци чија су потраживања утврђена имају, пропорционално висини потраживања, право да гласају „за” или „против” нагодбе којом се предлаже намирење поверилаца, а сматраће се да је поравнање којим се предлаже намирење прихваћено уколико 50 одсто + 1 свих поверилаца гласа за нагодбу, и ако то учини 50 одсто + 1 сваке групе поверилаца.
Алтернативно, уколико наведена већина није постигнута, поравнање се и даље може сматрати прихваћеним ако укупни збир потраживања поверилаца који су гласали за нагодбу износи најмање две трећине укупних потраживања – независно од појединих група поверилаца.
Д. Урошевић