Државну помоћ користило 80 одсто предузетника
НОВИ САД: Унија послодаваца Србије, заједно с Унијом послодаваца Војводине и локалним канцеларијама, спровела је анкету, да би сазнала ко су досадашњи корисници државних мера помоћи и шта предузетници предлажу убудуће од олакшица да би без великих резова задржали позиције на тржишту и сачували радну снагу.
У спроведеној анкети највећи број испитаника су била мала и средња предузећа (84,4 одсто), док је међу анкетираним 10,3 одсто било великих предузећа.
У анкети се дошло до сазнања да је више од 80 одсто предузетника користило мере помоћи државе. Као најчешћи разлози за некоришћења државне помоћи привредници су навели што по добијању помоћи неће моћи да смањују број запослених, што је, иначе, био један од основних услова за коришћење тих мера. Од мера, навела је Унија, највише је коришћена исплата помоћи у висини минималне зараде (75,3 одсто) и одлагање плаћања пореза на зараде и доприносе (62,3 одсто) и за те две мере привредници су рекли да су најбоље и да дају највише ефеката. Привредници су користили и одлагање плаћања аконтација пореза на добит (27,2 одсто) и кредите Фонда за развој Републике (83 одсто), а није их користило 17 одсто анкетираних.
Проценат корисника мера помоћи ДА НЕ Србије користи 12,9 одсто испитаника, гарантну шему за подршку привреди користи 1,3 одсто и ослобађање од плаћања ПДВ-а за даваоце донација 1,3.
Анкета је показала да је предузетницима највећа препрека у коришћењу мера помоћи била забрана смањења броја радника – више од десет одсто, па су се зато поједине компаније радије определиле за коришћење банкарског кредита, затим преобимна документација коју је било потребно прикупити приликом аплицирања на кредите Фонда за развој, и, по оцени привредника, недовољно дугачак грејс-период.
Уједно, испитаници у анкети су давали и предлоге мера да би им пословање било олакшано током короне и после епидемије. Као помоћ која би им олакшала рад и опстанак пословања, наводили су да би им користило да се отпише дуг за порезе и доприносе за време за које нису радили, па чак и за целу 2020. годину, затим да се ослободе од плаћања комуналних такси и комуналних услуга за време забране рада, то јест трајања кризе, да не плате парафискалне намета, фирмарине, чланарине ПКС-у, ослобађање од плаћања аконтације пореза на добит, да се изједначи статус сезонских радника у пољопривреди са сезонским радницима у прерађивачкој прехрамбеној индустрији.
Привредници су у анкети навели да би им пословање било лакше ако би им се помогло у откупу вишка пољопривредних производа. Истакли су да треба додатно помоћи делатности које су биле забрањене за време кризе, продужити меру исплате минималне зараде, одложити плаћање ПДВ-а, без обрачуна камате, увести додатне мере помоћи за запошљавање, за друмски превоз путника, угоститељство и туризам.
Великој већини испитаника (93,5 одсто) није било познато да ли је њихова локална самоуправа донела додатне мере помоћи за привреду, па су зато од Уније послодаваца добили одговоре да су, на пример, у Суботици привредници ослобођени закупа за два месеца кризе, а закупци тезги на пијацама ослобођени закупа. У градовима Зрењанину и Новом Саду су умањене цене закупа пословног простора, у Руми су новчану помоћ добиле фирме које нису радиле за време епидемије…
З. Делић
