Državnu pomoć koristilo 80 odsto preduzetnika

U sprovedenoj anketi najveći broj ispitanika su bila mala i srednja preduzeća (84,4 odsto), dok je među anketiranim 10,3 odsto bilo velikih preduzeća.

U anketi se došlo do saznanja da je više od 80 odsto preduzetnika  koristilo mere pomoći države. Kao najčešći razlozi za nekorišćenja državne pomoći privrednici su naveli što po dobijanju pomoći neće moći da smanjuju broj zaposlenih, što je, inače, bio jedan od osnovnih uslova za korišćenje tih mera. Od mera, navela je Unija, najviše je korišćena isplata pomoći u visini minimalne zarade (75,3 odsto) i odlaganje plaćanja poreza na zarade i doprinose (62,3 odsto) i za te dve mere privrednici su rekli da su najbolje i da daju najviše efekata. Privrednici su koristili i odlaganje plaćanja akontacija poreza na dobit (27,2 odsto) i kredite Fonda za razvoj Republike (83 odsto), a nije ih koristilo 17 odsto anketiranih.

Procenat korisnika mera pomoći DA NE Srbije koristi 12,9 odsto ispitanika, garantnu šemu za podršku privredi koristi 1,3 odsto i oslobađanje od plaćanja PDV-a za davaoce donacija 1,3.

Anketa je pokazala da je preduzetnicima najveća prepreka u korišćenju mera pomoći bila zabrana smanjenja broja radnika – više od deset odsto, pa su se zato pojedine kompanije radije opredelile za korišćenje bankarskog kredita, zatim preobimna dokumentacija koju je bilo potrebno prikupiti prilikom apliciranja na kredite Fonda za razvoj, i, po oceni privrednika, nedovoljno dugačak grejs-period.

Ujedno, ispitanici u anketi su davali i predloge mera da bi im poslovanje bilo olakšano tokom korone i posle epidemije. Kao pomoć koja bi im olakšala rad i opstanak poslovanja, navodili su da bi im koristilo da se otpiše dug za poreze i doprinose za vreme za koje nisu radili, pa čak i za celu 2020. godinu, zatim da se oslobode od plaćanja komunalnih taksi i komunalnih usluga za vreme zabrane rada, to jest trajanja krize, da ne plate parafiskalne nameta, firmarine, članarine PKS-u, oslobađanje od plaćanja akontacije poreza na dobit, da se izjednači status sezonskih radnika u poljoprivredi sa sezonskim radnicima u prerađivačkoj prehrambenoj industriji.

Privrednici su u anketi naveli da bi im poslovanje bilo lakše ako bi im se pomoglo u otkupu viška poljoprivrednih proizvoda. Istakli su da treba dodatno pomoći delatnosti koje su bile zabranjene za vreme krize, produžiti meru isplate minimalne zarade, odložiti plaćanje PDV-a, bez obračuna kamate, uvesti dodatne mere pomoći za zapošljavanje, za drumski prevoz putnika, ugostiteljstvo i turizam.

Velikoj većini ispitanika (93,5 odsto) nije bilo poznato da li je njihova lokalna samouprava donela dodatne mere pomoći za privredu, pa su zato od Unije poslodavaca dobili odgovore da su, na primer, u Subotici privrednici oslobođeni zakupa za dva meseca krize, a zakupci tezgi na pijacama oslobođeni zakupa. U gradovima Zrenjaninu i Novom Sadu su umanjene cene zakupa poslovnog prostora, u Rumi su novčanu pomoć dobile firme koje nisu radile za vreme epidemije…

Z. Delić