Ђорђевић: Недостатак радне снаге један од ризика
БЕОГРАД: Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић отворио је свечано конференцију Економист: Свет у 2020. години, која ове године има тему "Дигитална економија и трансформација" и поручио да ће се компаније у Србији, али и у свету, у наредном периоду борити са недостатаком радне снаге, нетачним информацијама, недостатком креативности и храброшћу да се уђе у реформе још брже.
Ђорђевић је казао да реформе не треба да буду стереотипне, већ храбре, јер једино такве могу да донесу нешто добро и напредак.
Фирме у Србији још нису спремне за све то, али ни у свету. Моја порука је да треба да се припреме за најгоре, казао је Ђорђевић, подсећајући на светску економску кризу 2008. године и навео да економисти и уче тако да када су на врхунцу треба да се спремају за најгоре.
Како каже, неки од ризика са којима ће се бизнис у свету суочавати су недостатак радне снаге, који ће, према његовом мишљењу, 2020. бити видљивији и на нивоу проблема.
Када је у питању Србија, решење за тај ризик, како је навео Ђорђевић, јесте регионално повезивање, које је уједно и за све земље региона припрема за будуће чланство у ЕУ. Он је у том смислу истакао важност "мини Шенгена" између Србије, Албаније и Северне Македоније.
Други ризик је технологија, глобалне онлине платформе за рад, казао је министар и додао да један од ризика представљају растући трошкови усаглашености за компаније.
Незадовољан купац или незадовољан запослени може проузрокавати проблеме. За фирме будућности биће битно шта и како испоручују, да ли је цена етична, односно потребно је искоренити робовски рад и рад деце који, нажалост, у свету још постоји, испричао је.
Како је навео, за једну земљу која тежи да се развија свакога дана све више, веома је битна социјална заштита грађана и њихова запосленост. Социјална заштита показује да држава брине о својим грађанима док, додаје, смањење незапослености показује колико је држава узнапредовала економски.
Није пожељна нулта незапосленост, казао је Ђорђевић и подсетио да је у Србији сада незапосленост на 9,5 одсто, а да је реална и здрава стопа незапослености око 4,5 одсто, чему ће Србија и тежити.
Говорећи о перспективама у 2020. години, Ђорђевић каже да је једна од перспектива изаћи из стереотипа инерције, заборавити прошлост, бити иновативни и брзи.
Перспектива је јасан поглед у будућност, казао је министар и додао да је циљ Србије снажна економија, развој земље заснован на знању, улагање у грађане, унапређење корпоративног управљања и одговорности, увођење нових технологија, а императив је да сви будемо агилни, да сви учимо и превазиђемо сва неразумевања између нас, односно да за те циљеве буду сви уједињени, без обзира на политику.
Истакао је да Србији конкуренти нису земље у региону, ни ЕУ.
Говорећи о стратешком приступу у нашој земљи, Ђорђевић каже да је то израда економске стратегије, која је по узору Немачке, а потребно је гледати 50 или 100 година унапред и имати јасан циљ где желимо Србију тада.
То треба да буде свима заједнички циљ, без обзира на политику, казао је министар.
Владимир Маринковић, потпредседник Скупштине Србије, где се конференција одржава, обратио се на отварању у име председнице парламента Маје Гојковић, којој је захвалио што је Скупштину отворила за бизнис заједницу и разговор са њима.
Како је оценио, разговор посланика са пословним људима помоћи ће и при доношењу што више боље законских решења која ће помоћи нашој привреди, довођењу инвеститора.
Маринковић каже да постоје разлози за задовољство резултатима по питању економије и развоја земље у том смислу и навео да је економски раст 4,7 одсто, а да директне стране инвестиције износе 3,5 милијарди евра.
Истрајаћемо на пуноправном чланству ЕУ, радити на испуњењу стратешког циља да што боље напредујемо на путу евроинтеграција, одржавати пријатељске односе са Кином, Русијом, али одлично је време и за стратешко пријатељство са САД, казао је Маринковић.
Истиче да је дошло време да Србија унапреди сарадњу са САД, наводећи да сада у Србији има много њихових инвестиција.
Маринковић је похвалио и одабир тема конференције и казао да ће струцњаци на панелима у току данашњег дана имати прилику да говоре о даљем развоју, потенцијалу одређених индустријских грана, истичући здравство као окосницу развоја целе земље, али и европске финансијске перспективе.
Главни циљеви у Србији су запосленост, економски развој и регионална стабилност,што показује иницијатива председника Александра Вучића за ''мини Шенген''. То ће нам бити прва тачка, а инвестираћемо и у образовање, науку, иновације и и на тај начин покушати да задржимо и младе људе у земљи, казао је Маринковић.
Као и сваке године, конференција ће и ове године окупити челне људе Владе Србије, Покрајинске владе, амбасадоре, економисте и водеће привреднике из Србије и региона, као и личности из друштвеног и културног света.
Циљ конференције је да се кроз конструктиван дијалог представника државних институција, привреде, дипломатског кора, културног и јавног живота, дају мишљења, анализе и осврти на политички и привредни амбијент, инвестициону климу, али и развој друштва у целини.
На панелима ће бити речи о привреди у Србији и развоју индустријских грана, затим спајању спорта и бизниса и како до успешног и професионалног спорта.
