Ђоковић: Тридесет милиона динара креативној економији

Након прошле године, у којој је са 20 милиона динара Секретаријат начинио пионирски искорак у домену креативне економије као до сада непрепознатог, а брзорастућег дела привреде, недавно објављеним конкурсима за 2018. годину издвојено је укупно 30 милиона динара за креативну економију.

Подсећамо да се под креативном економијом не подразумевају делатности које спадају у уметничке и старе занате, али које су као и занати засноване на индивидуалној креативности, вештинама и таленту. У њих нарочито спадају делатности рекламне индустрије, архитектуре, трговине и рестаурације уметнина и антиквитета, израде уметничких дела намењених тржишту, индустријски и модни дизајн, филмска, видео индустрија и анимирани филм, мобилне апликације, музичка индустрија, сценске уметности, издаваштво, израда софтвера, видео игара, компјутерске услуге и томе слично.

Секретаријат је кроз два нова конкурса у области креативне економије издвојио по 15 милиона динара за рефундирање трошкова капиталних улагања у креативној производњи, као и трошкова текућих улагања намењених новом производном циклусу. Циљ Секретаријата је да покривањем готово целокупног издатка кретаивног предузетника у домену капиталног улагања подигне ниво његове технолошке оспособљености, обим производње и конкурентност, те да путем текуће субвенције омогући нови производни замајац кроз нову ликвидност, свежа и готово бесплатна обртна средства.

Секретаријат је посебно моделирао метод који омогућава да се креативни предузетници не оптерете средствима обезбеђења у виду скупих банкарских гаранција, залога, хипотека или меница. На тај начин предузетник је потпуно економски и административно растерећен, а Секретаријат је тиме преузео на себе део ризика предузетничког успеха. Уопште, став Секретаријата је да државна алокација пореских прихода у сврху развоја мора бити усмерена на развојне подстицаје који у себи укључују и преузимање државног ризика за неуспелост предузетничког подухвата. Отуда сматрамо да је у циљу развоја, а нарочито оваквих облика привређивања, неопходно минимизирати или потпуно елиминисати средства обезбеђења, а нарочито она кроз механизме пословних банака од којих се искључива позитивна корист исказује у банкарским билансима.

У Европској унији и Сједињеним Америчким Државама, неуспелост у домену креативне економије и старт уп предузетништва достиже до 80 процената. Мишљења смо да индивидуална креативност, веза за културом, инострана препознатљивост и прихватљивост креативног предузетништва, али и висок степен економске додате вредности и мултипликација на економију али и социјалну сферу, а такође тиме и раст пореских прихода државе, потпуно оправдавају модел подстицаја који је Секретаријат конципирао. Уједно сматрамо да је то добар начин који би и други надлежни државни органи, али и други позвани актери требало да користе у подстицању креативне, али и класичне привреде. При томе треба имати у виду да концепт Секретаријата није теоретски пројекат, већ практично тестиран другу годину за редом.

Првим конкурсом рефундира се до 90 одсто укупних трошкова набавке машина, опреме, или софтвера, односно у износу од најмање 30.000 динара до највише 600.000 динара. Другим конкурсом се рефундира до 80 одсто куповне вредности набавке репроматеријала и сировина до максималног износа од пола милиона динара. На овај начин, сам предузетник је растерећен иницијалног улагања и издваја тек 10 до 20 одсто од укупног износа.

Оба конкурса су објављена на веб сајту Секретаријата и отворена су до 24. априла 2018. године.

Потпредседник Покрајинске владе и покрајински секретар за привреду и туризам, Иван Ђоковић, упутио је и речи подршке председнику Владе Републике Србије, Ани Брнабић, поводом недавно одржане оснивачке седнице првог Савета за креативне индустрије у Србији која је одржана у Мокрину. Он је додао да ће Савет засигурно бити један од покретача даљих токова у оквиру креативне економије, те да је Покрајински секретаријат за привреду и туризам апсолутно спреман да своја искуства и ресурсе у овом домену подели са Саветом у циљу доприноса привреди Републике Србије и Аутономне покрајине Војводине.

Е. Д.