Đoković: Trideset miliona dinara kreativnoj ekonomiji

Nakon prošle godine, u kojoj je sa 20 miliona dinara Sekretarijat načinio pionirski iskorak u domenu kreativne ekonomije kao do sada neprepoznatog, a brzorastućeg dela privrede, nedavno objavljenim konkursima za 2018. godinu izdvojeno je ukupno 30 miliona dinara za kreativnu ekonomiju.

Podsećamo da se pod kreativnom ekonomijom ne podrazumevaju delatnosti koje spadaju u umetničke i stare zanate, ali koje su kao i zanati zasnovane na individualnoj kreativnosti, veštinama i talentu. U njih naročito spadaju delatnosti reklamne industrije, arhitekture, trgovine i restauracije umetnina i antikviteta, izrade umetničkih dela namenjenih tržištu, industrijski i modni dizajn, filmska, video industrija i animirani film, mobilne aplikacije, muzička industrija, scenske umetnosti, izdavaštvo, izrada softvera, video igara, kompjuterske usluge i tome slično.

Sekretarijat je kroz dva nova konkursa u oblasti kreativne ekonomije izdvojio po 15 miliona dinara za refundiranje troškova kapitalnih ulaganja u kreativnoj proizvodnji, kao i troškova tekućih ulaganja namenjenih novom proizvodnom ciklusu. Cilj Sekretarijata je da pokrivanjem gotovo celokupnog izdatka kretaivnog preduzetnika u domenu kapitalnog ulaganja podigne nivo njegove tehnološke osposobljenosti, obim proizvodnje i konkurentnost, te da putem tekuće subvencije omogući novi proizvodni zamajac kroz novu likvidnost, sveža i gotovo besplatna obrtna sredstva.

Sekretarijat je posebno modelirao metod koji omogućava da se kreativni preduzetnici ne opterete sredstvima obezbeđenja u vidu skupih bankarskih garancija, zaloga, hipoteka ili menica. Na taj način preduzetnik je potpuno ekonomski i administrativno rasterećen, a Sekretarijat je time preuzeo na sebe deo rizika preduzetničkog uspeha. Uopšte, stav Sekretarijata je da državna alokacija poreskih prihoda u svrhu razvoja mora biti usmerena na razvojne podsticaje koji u sebi uključuju i preuzimanje državnog rizika za neuspelost preduzetničkog poduhvata. Otuda smatramo da je u cilju razvoja, a naročito ovakvih oblika privređivanja, neophodno minimizirati ili potpuno eliminisati sredstva obezbeđenja, a naročito ona kroz mehanizme poslovnih banaka od kojih se isključiva pozitivna korist iskazuje u bankarskim bilansima.

U Evropskoj uniji i Sjedinjenim Američkim Državama, neuspelost u domenu kreativne ekonomije i start up preduzetništva dostiže do 80 procenata. Mišljenja smo da individualna kreativnost, veza za kulturom, inostrana prepoznatljivost i prihvatljivost kreativnog preduzetništva, ali i visok stepen ekonomske dodate vrednosti i multiplikacija na ekonomiju ali i socijalnu sferu, a takođe time i rast poreskih prihoda države, potpuno opravdavaju model podsticaja koji je Sekretarijat koncipirao. Ujedno smatramo da je to dobar način koji bi i drugi nadležni državni organi, ali i drugi pozvani akteri trebalo da koriste u podsticanju kreativne, ali i klasične privrede. Pri tome treba imati u vidu da koncept Sekretarijata nije teoretski projekat, već praktično testiran drugu godinu za redom.

Prvim konkursom refundira se do 90 odsto ukupnih troškova nabavke mašina, opreme, ili softvera, odnosno u iznosu od najmanje 30.000 dinara do najviše 600.000 dinara. Drugim konkursom se refundira do 80 odsto kupovne vrednosti nabavke repromaterijala i sirovina do maksimalnog iznosa od pola miliona dinara. Na ovaj način, sam preduzetnik je rasterećen inicijalnog ulaganja i izdvaja tek 10 do 20 odsto od ukupnog iznosa.

Oba konkursa su objavljena na veb sajtu Sekretarijata i otvorena su do 24. aprila 2018. godine.

Potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za privredu i turizam, Ivan Đoković, uputio je i reči podrške predsedniku Vlade Republike Srbije, Ani Brnabić, povodom nedavno održane osnivačke sednice prvog Saveta za kreativne industrije u Srbiji koja je održana u Mokrinu. On je dodao da će Savet zasigurno biti jedan od pokretača daljih tokova u okviru kreativne ekonomije, te da je Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam apsolutno spreman da svoja iskustva i resurse u ovom domenu podeli sa Savetom u cilju doprinosa privredi Republike Srbije i Autonomne pokrajine Vojvodine.

E. D.