Догодине раст пензија 10 одсто због инфлације

Фискални савет је у недавно објављеној анализи оценио да приватни пензијски фондови, који у Србији постоје 15 година, нису испунили реформска очекивања.

Алтипармаков истиче да се од Јужне Америке до Источне Европе показало да обавезне приватне пензије нису добро решење, као и да државни систем треба да остане главни извор пензијских прихода.

„Што се тиче Србије, ми нисмо направили ту највећу грешку да смо уводили обавезне приватне пензионе фондове, дакле нисмо нарушавали интегритет државног пензијског система, што је јако добро”, нагласио је Алтипармаков.

Према његовим речима, у Србији око три одсто радника штеди у приватним пензионим фондовима и у њих је у 2021. уплаћивало активно око 70.000 радника.

На питање каква је судбина државних пензионих система и како види то што млади често данас кажу да ће тешко дочекати пензију и да пензије какве су данас неће ни постојати када буду стари, Алтипармаков истиче да ће државне пензије апсолутно наставити да постоје и у Србији и Европи и Америци.

„Добра вест за младе је да ће постојати државне пензије и у Србији и у Европи и Америци, иако млади имају неке несигурности и стрепње у вези са државним пензијским системима. Оно што смо видели и у Србији и у Источној Европи показало је да су државни пензијски системи најмање лоше решење”, навео је он.

Како је рекао, Србија је успела пензионом реформом из 2014. да у великој мери стабилизује наш пензијски систем.

„И ево данас можемо рећи да имамо стабилан пензијски систем и стабилан buyеt јер су пензијски системи били ти који су правили проблеме buyеtima, од Грчке, Италије, Шпаније до Србије. Успели смо да пензијски систем стабилизујемо, као што је и buyеt стабилизован”, навео је стручњак Фискалног савета.

Каже за Танјуг да се очекује да на основу швајцарске формуле, због убрзања инфлације, у јануару 2023. повећање пензија по тој формули буде близу 10 одсто.

„Дакле да се надоканади ово повећање инфлације које тренутно имамо”, додао је он.

Говорећи о главним разлозима зашто приватни пензиони системи нису испунили очекивања у Србији, наводи да су постојала нека нереална очекивања у читавој Источној Евопои пре око 20 година, супротно Западној Европи, где је препознато да су државни пензијски системи стуб прихода у старости и да не могу да се замене већ само допуњују.

Са друге стране, у Источној Европи су постојала нереална очекивања да приватне пензије могу да замене државне пензијске системе, што се показало јако лоше у земљама у региону, попут Мађарске, Хрватске, Пољске, Бугарске и скоро свим истичноевропским земљама, са изузетком Србије и Словеније.

На крају се испоставило, додаје, да пензионери који су у њима учествовали имају мање пензије него из државног система, па је већина земаља укинула или смањила обавезне приватне пензијске фондове.

Алтипармаков наводи да један од проблем када је реч о приватним пензијским фондовима чине превелике накнаде које наплаћују наши фондови.

Он је навео да је други проблем што због неких подзаконских аката наши приватни пензијски фондови не могу да инвестирају у иностранство више од 10 одсто имовине, што није рационално. Алтипармаков наглашава да је, на пример, америчка берза имала прошле године принос од скоро 30 одсто, док су наши приватни пензиони фондови имали негативне реалне приносе последње две године. Трећи проблем, додаје Алтипармаков, јесте то што наши приватни пензијски фондови не пружају никакву сигурност штедишама у смислу гарантованих приноса, за разлику од Словеније, Чешке и Словачке, које дају гаранције да се не могу изгубити та инвестирана средства. Такође, наши приватни пензиони фондови доминантно, скоро искључиво, инвестирају у државне обвезнице и за које држава грантује.

Д. Млађеновић