Dogodine rast penzija 10 odsto zbog inflacije

Fiskalni savet je u nedavno objavljenoj analizi ocenio da privatni penzijski fondovi, koji u Srbiji postoje 15 godina, nisu ispunili reformska očekivanja.

Altiparmakov ističe da se od Južne Amerike do Istočne Evrope pokazalo da obavezne privatne penzije nisu dobro rešenje, kao i da državni sistem treba da ostane glavni izvor penzijskih prihoda.

„Što se tiče Srbije, mi nismo napravili tu najveću grešku da smo uvodili obavezne privatne penzione fondove, dakle nismo narušavali integritet državnog penzijskog sistema, što je jako dobro”, naglasio je Altiparmakov.

Prema njegovim rečima, u Srbiji oko tri odsto radnika štedi u privatnim penzionim fondovima i u njih je u 2021. uplaćivalo aktivno oko 70.000 radnika.

Na pitanje kakva je sudbina državnih penzionih sistema i kako vidi to što mladi često danas kažu da će teško dočekati penziju i da penzije kakve su danas neće ni postojati kada budu stari, Altiparmakov ističe da će državne penzije apsolutno nastaviti da postoje i u Srbiji i Evropi i Americi.

„Dobra vest za mlade je da će postojati državne penzije i u Srbiji i u Evropi i Americi, iako mladi imaju neke nesigurnosti i strepnje u vezi sa državnim penzijskim sistemima. Ono što smo videli i u Srbiji i u Istočnoj Evropi pokazalo je da su državni penzijski sistemi najmanje loše rešenje”, naveo je on.

Kako je rekao, Srbija je uspela penzionom reformom iz 2014. da u velikoj meri stabilizuje naš penzijski sistem.

„I evo danas možemo reći da imamo stabilan penzijski sistem i stabilan buyet jer su penzijski sistemi bili ti koji su pravili probleme buyetima, od Grčke, Italije, Španije do Srbije. Uspeli smo da penzijski sistem stabilizujemo, kao što je i buyet stabilizovan”, naveo je stručnjak Fiskalnog saveta.

Kaže za Tanjug da se očekuje da na osnovu švajcarske formule, zbog ubrzanja inflacije, u januaru 2023. povećanje penzija po toj formuli bude blizu 10 odsto.

„Dakle da se nadokanadi ovo povećanje inflacije koje trenutno imamo”, dodao je on.

Govoreći o glavnim razlozima zašto privatni penzioni sistemi nisu ispunili očekivanja u Srbiji, navodi da su postojala neka nerealna očekivanja u čitavoj Istočnoj Evopoi pre oko 20 godina, suprotno Zapadnoj Evropi, gde je prepoznato da su državni penzijski sistemi stub prihoda u starosti i da ne mogu da se zamene već samo dopunjuju.

Sa druge strane, u Istočnoj Evropi su postojala nerealna očekivanja da privatne penzije mogu da zamene državne penzijske sisteme, što se pokazalo jako loše u zemljama u regionu, poput Mađarske, Hrvatske, Poljske, Bugarske i skoro svim ističnoevropskim zemljama, sa izuzetkom Srbije i Slovenije.

Na kraju se ispostavilo, dodaje, da penzioneri koji su u njima učestvovali imaju manje penzije nego iz državnog sistema, pa je većina zemalja ukinula ili smanjila obavezne privatne penzijske fondove.

Altiparmakov navodi da jedan od problem kada je reč o privatnim penzijskim fondovima čine prevelike naknade koje naplaćuju naši fondovi.

On je naveo da je drugi problem što zbog nekih podzakonskih akata naši privatni penzijski fondovi ne mogu da investiraju u inostranstvo više od 10 odsto imovine, što nije racionalno. Altiparmakov naglašava da je, na primer, američka berza imala prošle godine prinos od skoro 30 odsto, dok su naši privatni penzioni fondovi imali negativne realne prinose poslednje dve godine. Treći problem, dodaje Altiparmakov, jeste to što naši privatni penzijski fondovi ne pružaju nikakvu sigurnost štedišama u smislu garantovanih prinosa, za razliku od Slovenije, Češke i Slovačke, koje daju garancije da se ne mogu izgubiti ta investirana sredstva. Takođe, naši privatni penzioni fondovi dominantno, skoro isključivo, investiraju u državne obveznice i za koje država grantuje.

D. Mlađenović