„ДНЕВНИК“ НА ЛИЦУ МЕСТА Како се то управља возовима у Русији

На позив компаније  „РЖД Интернешнел“, која у Србији реализује капиталне пројекте у области железничког саобраћаја, осмочлана делагација коју су чинили представници „Инфраструктура железнице Србије“, Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Републике Србије, те Саобраћајног института ЦИП, боравила је у Русији од  20. до 23. августа обишавши  током четири дана објекте „Руских железница“ у Москви, Јарослављу и Ростову на Дону, као и тамошње центре за управљање саобраћајем. Обилазак објеката и капацитета „Руских железница“ почео је у  Москви, где  је у седишту компаније српску делагацију примио генерални директор „РЖД Интернешнел“  Сергеј Алексејевич Павлов упознавши госте укратко са том компанијом која спада у ред највећих на свету.      

Према речима Павлова,  „Руске железнице“ имају 85.000 км пруге, а само  у прошлој години  њима је превезено милијарду и  260 милиона тона терета, те  милијарду и 200 милиона путника. Свим тим, како је истакао Павлов, руководи се помоћу центара управљања саобраћајем, који су били у фокусу пажње  српске делагације.  

- Осим централног, поседујемо још 15 регионаних центара управљања саобраћајем – казао је Павлов. – Централни у Москви, најсевернији диспечерски  центар који се налази на Северној железници у Јарослављу и јужни на Северно-кавкаској траси  су веома битни за  нашу државу. У њима су примењена техничка и пројектна решења која је разрадио наш Научно истраживачки и пројектантско-грађевински институт за информатизацију, аутоматизацију и везе у железничком саобраћају - НИИАС, који две деценије успешно  послује не само у Русији него и у иностранству. 

Са НИИАС-ом разрађујемо телекомуникационе системе за индијску железницу, а ти системи су веома  тражени и  на Куби и у јужној Америци. Надам се да ће се та напредна пројектна решења у блиској будућности користити и у Србији.   Павлов је напоменуо да је Московска кружна железничка пруга нови пројекат који се спроводи у главном граду Русије. Дневно се том пругом превезе 400.000 путника, а 187 возова иде на сваких пет минута. Као показатеље  успешности захваљујући примени савремених  система, он је навео да је ове године за шест одсто генерално на руским пругама повећан теретни промет, а да се сваке године бележи за 10 одсто пораст ефикасности рада.       

Захваљујући предусретљивости домаћина представници српске делагације могли су на лицу места да виде како функционишу диспечерски центри у трима  железничким чвориштима о којима је говорио Павлов. У Москви су осим  Центра за управљање саобраћајем обишли и вучну подстаницу  Андроновка где су им  демонстрирана техничка средства, која се примењују за управљање уређајима за електро снабдевање.       

На  280. километру од Москве, у граду Јарослављу, који је центар  Северне железнице,  делегација је посетила такође Диспечерски центар за управљање саобраћајем, као и Центре за управљање одржавања инфраструктуре  и вучним ресурсима на том делу руских пруга. Та пруга ове године навршава век и по, а садашњи управљачки систем поседује чак и сектор за дијагностику, којим се предвиђају потенцијални кварови, што омогућује руским железничарима превентивно деловање.  Ова пруга је дуга 8.600 км  и има 235 станица, а  лане је њоме превезено 150 милиона тона терета и 8,5 милиона путника.      

На југу Русије, такозвана Северно-кавкаска пруга је нешто краћа и има 6.500 км. Њоме прође 600 теретних возова  дневно, 100 међуградских и 330 приградских.  Тамошњи диспечерски центар за управљање саобраћајем опремљен је најновијим техничким средствима, а у станици Васиљево-Петровскаја код Ростова, која се налази на деоници са интензивним саобраћајем Батајск – Староминскаја постоји  систем релејно-процесорске централизације РПЦ-ДОН.    

Током ове посете српске и руске колеге дискутовале су о презентованим управљачким системима, начинима на који „Руске железнице“ организују  транспорт на својој железничкој мрежи, али и о плановима за наставак развоја билатералне сарадње, која је усмерена на стварање Јединственог диспечерског у  Србији.   

- Српска железница има сличне технологије, али не тако заокружене да је из њих могуће централно управљати и организовати саобраћај и одржавање. Србија је тренутно велико железничко градилиште, а један од највећих приоритета  је пруга Београд - Будимпешта са системом  за вођење саобраћаја нивоа ЕТЦ С2. Компанија „РЖД Интернешнел“  учествује у грађевинском делу тог пројекта и надамо се наставку сарадње у будућности –рекао је члан српске делегације, менаџер за одржавање железничке инфраструктуре Зоран Јевтић.

Зорица Милосављевић