„DNEVNIK“ NA LICU MESTA Kako se to upravlja vozovima u Rusiji

Na poziv kompanije  „RŽD Internešnel“, koja u Srbiji realizuje kapitalne projekte u oblasti železničkog saobraćaja, osmočlana delagacija koju su činili predstavnici „Infrastruktura železnice Srbije“, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Republike Srbije, te Saobraćajnog instituta CIP, boravila je u Rusiji od  20. do 23. avgusta obišavši  tokom četiri dana objekte „Ruskih železnica“ u Moskvi, Jaroslavlju i Rostovu na Donu, kao i tamošnje centre za upravljanje saobraćajem. Obilazak objekata i kapaciteta „Ruskih železnica“ počeo je u  Moskvi, gde  je u sedištu kompanije srpsku delagaciju primio generalni direktor „RŽD Internešnel“  Sergej Aleksejevič Pavlov upoznavši goste ukratko sa tom kompanijom koja spada u red najvećih na svetu.      

Prema rečima Pavlova,  „Ruske železnice“ imaju 85.000 km pruge, a samo  u prošloj godini  njima je prevezeno milijardu i  260 miliona tona tereta, te  milijardu i 200 miliona putnika. Svim tim, kako je istakao Pavlov, rukovodi se pomoću centara upravljanja saobraćajem, koji su bili u fokusu pažnje  srpske delagacije.  

- Osim centralnog, posedujemo još 15 regionanih centara upravljanja saobraćajem – kazao je Pavlov. – Centralni u Moskvi, najseverniji dispečerski  centar koji se nalazi na Severnoj železnici u Jaroslavlju i južni na Severno-kavkaskoj trasi  su veoma bitni za  našu državu. U njima su primenjena tehnička i projektna rešenja koja je razradio naš Naučno istraživački i projektantsko-građevinski institut za informatizaciju, automatizaciju i veze u železničkom saobraćaju - NIIAS, koji dve decenije uspešno  posluje ne samo u Rusiji nego i u inostranstvu. 

Sa NIIAS-om razrađujemo telekomunikacione sisteme za indijsku železnicu, a ti sistemi su veoma  traženi i  na Kubi i u južnoj Americi. Nadam se da će se ta napredna projektna rešenja u bliskoj budućnosti koristiti i u Srbiji.   Pavlov je napomenuo da je Moskovska kružna železnička pruga novi projekat koji se sprovodi u glavnom gradu Rusije. Dnevno se tom prugom preveze 400.000 putnika, a 187 vozova ide na svakih pet minuta. Kao pokazatelje  uspešnosti zahvaljujući primeni savremenih  sistema, on je naveo da je ove godine za šest odsto generalno na ruskim prugama povećan teretni promet, a da se svake godine beleži za 10 odsto porast efikasnosti rada.       

Zahvaljujući predusretljivosti domaćina predstavnici srpske delagacije mogli su na licu mesta da vide kako funkcionišu dispečerski centri u trima  železničkim čvorištima o kojima je govorio Pavlov. U Moskvi su osim  Centra za upravljanje saobraćajem obišli i vučnu podstanicu  Andronovka gde su im  demonstrirana tehnička sredstva, koja se primenjuju za upravljanje uređajima za elektro snabdevanje.       

Na  280. kilometru od Moskve, u gradu Jaroslavlju, koji je centar  Severne železnice,  delegacija je posetila takođe Dispečerski centar za upravljanje saobraćajem, kao i Centre za upravljanje održavanja infrastrukture  i vučnim resursima na tom delu ruskih pruga. Ta pruga ove godine navršava vek i po, a sadašnji upravljački sistem poseduje čak i sektor za dijagnostiku, kojim se predviđaju potencijalni kvarovi, što omogućuje ruskim železničarima preventivno delovanje.  Ova pruga je duga 8.600 km  i ima 235 stanica, a  lane je njome prevezeno 150 miliona tona tereta i 8,5 miliona putnika.      

Na jugu Rusije, takozvana Severno-kavkaska pruga je nešto kraća i ima 6.500 km. Njome prođe 600 teretnih vozova  dnevno, 100 međugradskih i 330 prigradskih.  Tamošnji dispečerski centar za upravljanje saobraćajem opremljen je najnovijim tehničkim sredstvima, a u stanici Vasiljevo-Petrovskaja kod Rostova, koja se nalazi na deonici sa intenzivnim saobraćajem Batajsk – Starominskaja postoji  sistem relejno-procesorske centralizacije RPC-DON.    

Tokom ove posete srpske i ruske kolege diskutovale su o prezentovanim upravljačkim sistemima, načinima na koji „Ruske železnice“ organizuju  transport na svojoj železničkoj mreži, ali i o planovima za nastavak razvoja bilateralne saradnje, koja je usmerena na stvaranje Jedinstvenog dispečerskog u  Srbiji.   

- Srpska železnica ima slične tehnologije, ali ne tako zaokružene da je iz njih moguće centralno upravljati i organizovati saobraćaj i održavanje. Srbija je trenutno veliko železničko gradilište, a jedan od najvećih prioriteta  je pruga Beograd - Budimpešta sa sistemom  za vođenje saobraćaja nivoa ETC S2. Kompanija „RŽD Internešnel“  učestvuje u građevinskom delu tog projekta i nadamo se nastavku saradnje u budućnosti –rekao je član srpske delegacije, menadžer za održavanje železničke infrastrukture Zoran Jevtić.

Zorica Milosavljević