Дигитална платформа Републичког геодетског завода све посећенија
После три године рада дигиталне платформе Републичког геодетског завода, на њој је више од 200 сетова података, има више од 200.000 различитих корисника месечно, преко пола милиона посета, око 10,1 милиона захтева месечно на које се одговара у року од 0,3 секунди.
Продужено је и просечно време останка на платформи – с осам минута, колико је било 2017, на више од 18 минута, наводи РГЗ, преносећи писање портала „Српска економија”. Захваљујући платформи, унапређена је транспарентност рада и података јавног сектора, напредак је постигнут и у ажурности, повећана је доступност и, што је веома важно, подаци су бесплатни.
– На дигиталној платформи могу се пронаћи подаци из Катастра непокретности, Регистра цена непокретности, Адресног регистра, затим сетови података о државном пољопривредном земљишту, лицитацији и његовом закупу, а важни су и подаци о установама културе и културном наслеђу, геологији, статистички подаци и још много других – рекао је начелник Центра за управљање геопросторним подацима у Републичком геодетском заводу Дарко Вучетић. – Ускоро ће, захваљујући сарадњи Министарства културе и информисања и Републичког геодетског завода, посетиоци платформе моћи да на једном месту добију и преглед свих археолошких налазишта на територији Србије.
Доказ да је процес дигитализације добро урађен и да је РГЗ све до сада радио на прави начин је брз опоравак тржишта непокретности у Србији. Наиме, током пандемије коронавируса, тржиште непокретности пало је 80 одсто у односу на 2019. годину, али се за за месец и по опоравило на плус 27 одсто.
– Тржиште непокретности се опоравило, БДП Србије је порастао, а тога не би било да нису успешно спроведене реформа и дигитализација РГЗ-а – наглашава Вучетић. – Такође, РГЗ је једина институција у Европи која је на недељном нивоу извештавала о стању на тржишту непокретности и тиме обезбеђивала важне и неопходне информације и надлежним државним органима, али и тржишту, да би благовремено реаговали.
Грађани, наводи Вучетић, не морају да иду до Службе за катастар непокретности, већ кликну на „геоСрбији” на жељену парцелу и могу видети како она изгледа, имати увид у саталитски снимак, да ли има неких prеthodnih захтева, каква је инфраструктура, шта се налази око парцеле, какав је састав земљишта, какве су цене... Та платформа се сваким даном употпуњава, па осим графичких приказа, постоји и део који представља подршку корисницима, а професионални корисници у реалном времену могу добити ажурне податке РГЗ-а и других институција.
Вучетић указује на то да се сајт РГЗ-а www.rgz.gov.rs, због великог броја електронских услуга, нашао међу 30 најпопуларнијих и најпосећенијих сајтова у Србији. Уз то, Завод је добио признање од Уједињених нација. Наиме, Србија је међу првих десет земаља света које су кренуле у имплементацију Интегрисаног геоинформационог оквира који су успоставиле УН у сарадњи са Светском банком, који је важан оквир за рад катастарско-картографских институција за 21. век.
З. Делић