Бацимо 247.000 тона хране, а највише хлеба и меса

Након што је држава компанијама омогућила да вишкове хране донирају банкама хране, остаје да се реши како сакупити оно што домаћинства свакодневно бацају у контејнере.

Наиме, сваке године се у Србији баци готово 247.000 тона хране, што је, посматрано на дневном нивоу, чак 676 тона. То је показала анализа првог званичног истраживања о бацању хране у домаћинствима у Србији, саопштио је Центар за унапређење животне средине, који је урадио истраживање.

Свако од нас, укључујући целокупно становништво без обзира на узраст, баци око 35 килограма хране годишње, односно хране у вредности од око 10.000 динара. Највише се баца хлеб (10,18 килограма), затим месо (7,18 килограма) и млеко (6,74 литара), а најмање воће (5,7 килограма) и поврће (5,33 килограма), наведено је у саопштењу.

Када би се сва храна која се у Србији баци у року од годину спаковала у доставне камионе, колона коју би они формирали би се протезала од Суботице до Крагујевца.

Како се наводи, храна се у Србији баца из много разлога – зато што се поквари (67 одсто), зато што чланови домаћинства не желе да једу стару храну (17 одсто), или зато што грађани мисле да није безбедна (11 одсто).

Указано је на то и да спроведено истраживање не даје коначне резултате о бацању хране јер укључује само отпад од хране који настаје у домаћинствима.

Да би резултати били комплетни, потребно је додати, и за сада непознате, количине отпада које настају на извору, у процесу узгајања и откупа намирница, фабричкој обради и припреми за даљу продају, вишковима који се не продају у трговинским ланцима и продавницама, као и отпад из угоститељских објеката, наведено је у саопштењу.

Центар за унапређење животне средине упозорава на то да је бацање хране постало глобална епидемија, која изазива да више од 30 одсто произведене хране заврши на светским депонијама, где трули и распада се, испуштајући метан, један од најопаснијих гасова с ефектом стаклене баште.

Подсећа се и на то да се бацањем неупотребљене хране троши и невероватна количина ресурса – енергије и воде у процесима производње, паковања и транспорта.

Оброци Црвеног крста и народних кухиња који су се делили као вишкови хране које су поклањале трговине и угоситељски објекти, омогућили су да се многи гладни нахране. Чак су били далеко квалитетнији од оброка које су се делили преко народних кухиња, а често су стизали и до гладних у руралним крајевима.

Процене из prеthodnih година показивале су да, када би свако од нас сачувао само четвртину хлеба коју у просеку баци сваког дана, могао би годишње поклонити готово 90 векни сиромашнима, којима би он значио живот и због чега ниједно дете не би морало да буде гладно.

Након што су у марту ове године усвојене измене и допуне Закона о безбедности хране, компанијама је омогућено да се вишкови хране донирају банкама хране и потом искористе за најугроженије категорије становништва, што до сада није био случај. Многе трговинске куће и угоститељски објекти који су свакодневно имали велике количине вишка неупотребљене хране до сада су, иако донатори, имали проблем да је поклоне због тога што су плаћале ПДВ на донацију у храни уколико су остварили право на поврат prеthodnog пореза. Сада, уколико вишак хране предају банкама хране, тих намета немају.

Љ. Малаешевић