Bacimo 247.000 tona hrane, a najviše hleba i mesa

Nakon što je država kompanijama omogućila da viškove hrane doniraju bankama hrane, ostaje da se reši kako sakupiti ono što domaćinstva svakodnevno bacaju u kontejnere.

Naime, svake godine se u Srbiji baci gotovo 247.000 tona hrane, što je, posmatrano na dnevnom nivou, čak 676 tona. To je pokazala analiza prvog zvaničnog istraživanja o bacanju hrane u domaćinstvima u Srbiji, saopštio je Centar za unapređenje životne sredine, koji je uradio istraživanje.

Svako od nas, uključujući celokupno stanovništvo bez obzira na uzrast, baci oko 35 kilograma hrane godišnje, odnosno hrane u vrednosti od oko 10.000 dinara. Najviše se baca hleb (10,18 kilograma), zatim meso (7,18 kilograma) i mleko (6,74 litara), a najmanje voće (5,7 kilograma) i povrće (5,33 kilograma), navedeno je u saopštenju.

Kada bi se sva hrana koja se u Srbiji baci u roku od godinu spakovala u dostavne kamione, kolona koju bi oni formirali bi se protezala od Subotice do Kragujevca.

Kako se navodi, hrana se u Srbiji baca iz mnogo razloga – zato što se pokvari (67 odsto), zato što članovi domaćinstva ne žele da jedu staru hranu (17 odsto), ili zato što građani misle da nije bezbedna (11 odsto).

Ukazano je na to i da sprovedeno istraživanje ne daje konačne rezultate o bacanju hrane jer uključuje samo otpad od hrane koji nastaje u domaćinstvima.

Da bi rezultati bili kompletni, potrebno je dodati, i za sada nepoznate, količine otpada koje nastaju na izvoru, u procesu uzgajanja i otkupa namirnica, fabričkoj obradi i pripremi za dalju prodaju, viškovima koji se ne prodaju u trgovinskim lancima i prodavnicama, kao i otpad iz ugostiteljskih objekata, navedeno je u saopštenju.

Centar za unapređenje životne sredine upozorava na to da je bacanje hrane postalo globalna epidemija, koja izaziva da više od 30 odsto proizvedene hrane završi na svetskim deponijama, gde truli i raspada se, ispuštajući metan, jedan od najopasnijih gasova s efektom staklene bašte.

Podseća se i na to da se bacanjem neupotrebljene hrane troši i neverovatna količina resursa – energije i vode u procesima proizvodnje, pakovanja i transporta.

Obroci Crvenog krsta i narodnih kuhinja koji su se delili kao viškovi hrane koje su poklanjale trgovine i ugositeljski objekti, omogućili su da se mnogi gladni nahrane. Čak su bili daleko kvalitetniji od obroka koje su se delili preko narodnih kuhinja, a često su stizali i do gladnih u ruralnim krajevima.

Procene iz prethodnih godina pokazivale su da, kada bi svako od nas sačuvao samo četvrtinu hleba koju u proseku baci svakog dana, mogao bi godišnje pokloniti gotovo 90 vekni siromašnima, kojima bi on značio život i zbog čega nijedno dete ne bi moralo da bude gladno.

Nakon što su u martu ove godine usvojene izmene i dopune Zakona o bezbednosti hrane, kompanijama je omogućeno da se viškovi hrane doniraju bankama hrane i potom iskoriste za najugroženije kategorije stanovništva, što do sada nije bio slučaj. Mnoge trgovinske kuće i ugostiteljski objekti koji su svakodnevno imali velike količine viška neupotrebljene hrane do sada su, iako donatori, imali problem da je poklone zbog toga što su plaćale PDV na donaciju u hrani ukoliko su ostvarili pravo na povrat prethodnog poreza. Sada, ukoliko višak hrane predaju bankama hrane, tih nameta nemaju.

LJ. Malaešević