Минималац између газде и државе
Уколико се испуни обећање министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александра Вулина, половином септембра биће донета одлука о повећању минималне цене рада. Наиме, утврђена минимална цена рада од 130 динара по радном сату, што је нешто мање од 185 евра месечно, важи током ове године, а у септембру би требало да се одреди нова.
Синдикати су и за ову годину тражили да минимална цена рада буде око 144 динара по радном сату, али тај захтев није прихваћен, уз образложење да послодавци за толико повећање немају довољно новца.
Министар Вулин је изнео податак да минималац у Србији тренутно прима око 350.000 радника и тврди да ће минимална цена рада бити повећана од 1. јануара наредне године, што опет зависи од договора синдиката, послодаваца и саме државе. По његовим речима, то повећање најпре ће осетити они који су највише добрим економским резултатима и здравијој економији и допринели, а то су пензионери и најсиромашнији. Иначе, сада минималац у Србији достиже износ од око половине просечне мартовске плате од око 386 евра.
Недовољно и за најмању потрошачку корпу
Да ли ће минимална цена рада бити виша, знаће се половином септембра јер би до тада и држава и послодавци морали имати своју рачуницу и с њом изаћи пред синдикате. Ипак, треба рећи да и уз повећање минималца од две или три хиљаде динара, та зарада неће бити довољна да се напуни ни минимална потрошачка корпа.
Минимална плата у Србији једна је од најнижих у Европи и нема дилеме о томе да је потребно да се повећа. Синдикати су једногласни у оцени да ни 144 динара по радном сату, што би донело минималну плату од нешто више од 200 евра, није довољно и да би повећање требало да буде и веће. Међутим, жеље синдиката нису довољне да би запослени који примају минималну плату од почетка наредне године и заиста имали више новца у новчанику јер то, пре свега, зависи од послодаваца – од приватних газда, али и од државе, која је послодавац запосленима у јавном сектору и јавној управи.
Мада послодавци на прву лопту одбацују могућност да повећање минималне цене рада у наредној години буде знатно веће, не значи да до тога неће доћи, поготово уколико се реализују најаве о смањењу пореза на зараду и укидању многих парафискалних намета. Уколико би се то реализовало – а надлежни тврде да новца за такве потезе има – послодавци не би имали оправдање да је пословање у Србији скупо и сав терет пребацивали на раднике и тиме правдали њихове ниске минималне зараде.
Председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић објашњава да повећање минималне зараде мора бити у складу с реалним параметрима и да се не може повећати преко реалних могућности. Упозорава на то да би раст минималне цене рада још више распламсао сиву економију.
с инфлацијом и растом БДП-а“
„Најава да ће минималац бити повећан није никог изненадила, с обзиром на све друге најаве током целе године“, каже Атанацковић. „Социјално-економски савет консензусом треба да одреди колико ће износити минимална зарада за наредну годину, али до сада је ретко долазило до сагласности синдиката и послодаваца. Ми сматрамо да минималац треба повећати у складу с инфлацијом и растом БДП-а, од реалних средстава, а не колико некоме треба, мада смо свесни тога да они који живе од минималне зарада тешко састављају крај и почетак месеца и да заиста живе минимално, али то су могућности привреде“.
По његовом мишљењу, домаћи послодавци немају простора за повећање минималне зараде и због тога што се не смањују државна потраживања.
"Ни ове године, као ни prеthodnih, није било смањења захватања. Захтевамо да се укину парафискални намети које не знамо зашто плаћамо, које плаћамо без правог разлога. Због тога би повећање, које најављује власт, могло довести до тога да мала предузећа оду у сиву економију јер неће моћи да испуне све оно што се од њих тражи. Ако наставимо привредни раст од три одсто БДП-а, нисмо нигде дошли. Раст БДП-а мора годишње бити пет, шест или седам досто да бисмо у догледно време успели да стигнемо ниво који смо имали 1990. године", закључио је Атанацковић.
Љ. Малешевић
