Minimalac između gazde i države
Ukoliko se ispuni obećanje ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandra Vulina, polovinom septembra biće doneta odluka o povećanju minimalne cene rada. Naime, utvrđena minimalna cena rada od 130 dinara po radnom satu, što je nešto manje od 185 evra mesečno, važi tokom ove godine, a u septembru bi trebalo da se odredi nova.
Sindikati su i za ovu godinu tražili da minimalna cena rada bude oko 144 dinara po radnom satu, ali taj zahtev nije prihvaćen, uz obrazloženje da poslodavci za toliko povećanje nemaju dovoljno novca.
Ministar Vulin je izneo podatak da minimalac u Srbiji trenutno prima oko 350.000 radnika i tvrdi da će minimalna cena rada biti povećana od 1. januara naredne godine, što opet zavisi od dogovora sindikata, poslodavaca i same države. Po njegovim rečima, to povećanje najpre će osetiti oni koji su najviše dobrim ekonomskim rezultatima i zdravijoj ekonomiji i doprineli, a to su penzioneri i najsiromašniji. Inače, sada minimalac u Srbiji dostiže iznos od oko polovine prosečne martovske plate od oko 386 evra.
Nedovoljno i za najmanju potrošačku korpu
Da li će minimalna cena rada biti viša, znaće se polovinom septembra jer bi do tada i država i poslodavci morali imati svoju računicu i s njom izaći pred sindikate. Ipak, treba reći da i uz povećanje minimalca od dve ili tri hiljade dinara, ta zarada neće biti dovoljna da se napuni ni minimalna potrošačka korpa.
Minimalna plata u Srbiji jedna je od najnižih u Evropi i nema dileme o tome da je potrebno da se poveća. Sindikati su jednoglasni u oceni da ni 144 dinara po radnom satu, što bi donelo minimalnu platu od nešto više od 200 evra, nije dovoljno i da bi povećanje trebalo da bude i veće. Međutim, želje sindikata nisu dovoljne da bi zaposleni koji primaju minimalnu platu od početka naredne godine i zaista imali više novca u novčaniku jer to, pre svega, zavisi od poslodavaca – od privatnih gazda, ali i od države, koja je poslodavac zaposlenima u javnom sektoru i javnoj upravi.
Mada poslodavci na prvu loptu odbacuju mogućnost da povećanje minimalne cene rada u narednoj godini bude znatno veće, ne znači da do toga neće doći, pogotovo ukoliko se realizuju najave o smanjenju poreza na zaradu i ukidanju mnogih parafiskalnih nameta. Ukoliko bi se to realizovalo – a nadležni tvrde da novca za takve poteze ima – poslodavci ne bi imali opravdanje da je poslovanje u Srbiji skupo i sav teret prebacivali na radnike i time pravdali njihove niske minimalne zarade.
Predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković objašnjava da povećanje minimalne zarade mora biti u skladu s realnim parametrima i da se ne može povećati preko realnih mogućnosti. Upozorava na to da bi rast minimalne cene rada još više rasplamsao sivu ekonomiju.
s inflacijom i rastom BDP-a“
„Najava da će minimalac biti povećan nije nikog iznenadila, s obzirom na sve druge najave tokom cele godine“, kaže Atanacković. „Socijalno-ekonomski savet konsenzusom treba da odredi koliko će iznositi minimalna zarada za narednu godinu, ali do sada je retko dolazilo do saglasnosti sindikata i poslodavaca. Mi smatramo da minimalac treba povećati u skladu s inflacijom i rastom BDP-a, od realnih sredstava, a ne koliko nekome treba, mada smo svesni toga da oni koji žive od minimalne zarada teško sastavljaju kraj i početak meseca i da zaista žive minimalno, ali to su mogućnosti privrede“.
Po njegovom mišljenju, domaći poslodavci nemaju prostora za povećanje minimalne zarade i zbog toga što se ne smanjuju državna potraživanja.
"Ni ove godine, kao ni prethodnih, nije bilo smanjenja zahvatanja. Zahtevamo da se ukinu parafiskalni nameti koje ne znamo zašto plaćamo, koje plaćamo bez pravog razloga. Zbog toga bi povećanje, koje najavljuje vlast, moglo dovesti do toga da mala preduzeća odu u sivu ekonomiju jer neće moći da ispune sve ono što se od njih traži. Ako nastavimo privredni rast od tri odsto BDP-a, nismo nigde došli. Rast BDP-a mora godišnje biti pet, šest ili sedam dosto da bismo u dogledno vreme uspeli da stignemo nivo koji smo imali 1990. godine", zaključio je Atanacković.
LJ. Malešević
