Мали: Водимо одговорну економску политику, имамо добре резултате

"Србија води одговорну економску политику и то је показала у доба највеће светске економске кризе, која траје већ трећу годину. Највећи светски економисти се слажу да је ово највећа економска криза од Другог светског рата. Пандемија корона вируса, а потом и дешавања у Украјини, проузроковали су потресе на светском нивоу“, навео је министар Мали у саопштењу.



Он је истакао да у условима енергетске кризе, застоја у глобалним ланцима снабдевања, заоштравања међународних економских и политичких односа и бројних других изазова, Србија успева да очува макроекономску стабилност и налази се далеко од рецесије, која прети чак и неким економски снажнијим земљама од наше.



"У координацији монетарне и фискалне политике остварили смо током две године пандемије раст БДП-а од 6,4 одсто кумулативно, у првом кварталу ове године имамо раст од 4,4 одсто, а у другом кварталу очекујемо раст од четири одсто. Такође, стопа незапослености је на нивоу пре пандемије и на крају првог квартала износила 10,6 одсто, јавни дуг је на нивоу од 53,7 одсто - дакле знатно испод критеријума Мастрихта, а прошле године смо имали и рекордне стране директне инвестиције у износу од 3,9 милијарди евра“, подсетио је министар Мали.



Он је казао да је растућа инфлација присутна свуда у свету, што, на пример, потврђују и подаци Еуростата према којима је инфлација у јуну у Естонији износила 22 одсто, Литванији 20,5 одсто, Летонији 19,2 одсто, Чешкој 16,6 одсто, Бугарској 14,8 одсто, Пољској 14,2 одсто, у Словачкој 12,6 одсто, Румунији 13 одсто, Мађарској 12,6 одсто, Хрватској 12,1 одсто, Северној Македонији 14,5 одсто.



"Јуче смо могли да видимо вест да инфлација у Аустрији не престаје да расте и да је у јуну достигла нову рекордну вредност од 8,7 одсто, што је највиша инфлација у последњих 47 година. Дакле, реч је о светском феномену, а Република Србија се са тим проблемом носи доста боље од других земаља", навео је министар и додао да је курс динара стабилан и да је то можда и најважнији инструмент држања инфлације под контролом упркос огромној светској кризи.



Он је нагласио да Србија није изолована, те да је међугодишња инфлација од почетка године, вођена растом цена хране и енергената на светском нивоу.



"Са друге стране, базна инфлација, на коју мере монетарне политике могу да утичу и даље је знатно нижа од укупне инфлације - 6,7 одсто у јуну. Раст цена хране већим делом је последица раста цена у производњи и транспорту хране. А раст светске цене нафте, који се прелио и на цене нафтних деривата на домаћем тржишту, ублажен је интервенцијом државе и одрицањем од прихода од акциза. Дакле, Република Србија се, као одговорна држава која не жели да терет кризе прелије на грађане одрекла прихода од акциза на деривате нафте", напоменуо је Мали.



Такође, држава контролише цене основних животних намирница, а у циљу стабилизације цена на недељном нивоу се разговара са произвођачима и трговцима, рекао је Мали и додао да истовремено цена струје није мењана и налази се међу најнижима у Европи.



У тексту се критикује и помоћ коју је држава дала грађанима током кризе изазване пандемијом.



Министар Мали наводи да су све европске земље огромним пакетима финансијске помоћи покушале да превазиђу несагледиве економске последице пандемије.



"Према процени ММФ-а, пад економске активности током пандемије је био без преседана по својој брзини, а слом глобалне економије је могао бити и до три пута већи да није било ванредних мера подршке влада широм света. Република Србија се успешно изборила са здравственом и економском кризом изазваном пандемијом“, рекао је Мали, додајући да је у те две године Србија била најбрже растућа економија у Европи.



Он је истакао да је укупан пакет економских мера вредан око 8,8 милијарди евра допринео повећању ликвидности привредних субјеката и олакшању пословања, док је кроз давања становништву подстакнута домаћа тражња, чиме се индиректно утицало на економску активност.



Поред тога, истакао је министар, држава није одустала ни од једног капиталног пројекта, чиме је трајно повећан потенцијал привреде.



"О адекватности економског пакета мера говоре и резултати на тржишту рада. Спречили смо да се понове црни сценарији из времена prеthodnе власти, када је због неадекватног одговора економске политике на светску економску кризу дошло до губитка више од 560.000 радних места. Данас су радна места и зараде очувани, како у приватном, тако и у јавном сектору, а оно што је посебно важно јесте да данас имамо континуиран раст запослености", навео је министар Мали.



Министар је закључио да се према прогнозама Народне банке Србије очекује да ће се инфлација стабилизовати и да ће у наредним месецима кренути да пада.



Према његовим речима, то се очекује и у другим европским земљама.



"Чињеница је да живимо у неизвесним временима, али Република Србија води одговорну економску политику и упркос светској економској кризи држава чини све да се очува животни стандард грађана Србије и да се настави несметано функционисање наше привреде. Налазимо се далеко од рецесије, и у време кризе бележимо добре економске резултате и чинимо све да терет кризе не пребацимо на грађане", закључио је министар.



Професорка Економског факултета у Београду Даница Поповић оценила је раније данас да је једини прави узрок инфлације штампање новца, а економиста Љубомир Маџар је критиковао мере државе уз оцену да је власт потрошачцима делила "алиментације и поклоне", објавила је Нова.