Лек за кризу није само штедња већ и потрошња

сигурно да је већа потрошња један од начина како би се у Србији могао подстаћи привредни раст, а опоравку може да допринесе и реални сектор, али да држава треба да настави да побољшава пословни амбијент.

– Постоји неколико теорија о томе на који начин подстаћи привредни развој, а једна од њих је и повећање потрошње – рекао је Атанацковић.

Он је, поводом најаве премијера Александра Вучића да ће Влада, уместо штедње, у наредном периоду бити усмерена на раст и потрошњу, изразио очекивање да ће Влада наставити да подржава предузетништво.



– Приватни сектор код нас је врло жилав и људи су предузимљиви, али је неопходно да држава више уради на побољшању привредног амбијента. Влада је 2016. прогласила за Годину предузетништва и надам се да ће помоћ предузетницима бити настављена у следећих неколико година – навео је Атанацковић.Он је нагласио да се зато мора више урадити у пракси и растеретити привреда у много чему.



Говорећи о фискалним наметима, Атанацковић је истакао да су они такви да привредник не зна шта га очекује наредне године или шта ће га снаћи можда већ истог месеца.Председник УПС-а је напоменуо да су привредници под притиском увођења неких система и правила из ЕУ који тамо нису скупи, али нашим предузетницима представљају велики проблем.



– Лако је увести напредан систем ако то радимо, на пример, у Норвешкој, али је то велики проблем ако га уводимо у Србији. Онда чак и нека релативно скромна цена представља велики проблем ако нема помоћи државе – објаснио је Атанацковић.Он је скренуо пажњу на чињеницу да је Србија раније имала покушаје повећавања потрошње, али и значајну инфлацију, од чега су највећу корист имали трговци и увозници, као и произвођачи иностране робе.

Атанацковић је додао да нам је тржиште релативно „танко” у домаћој роби.



Он је навео да смо, у сваком случају, као народ по менталитету много ближи потрошњи него штедњи и да би модел развоја кроз повећану потрошњу био пријемчивији код нас него код Немаца или других сличних нација.– Фокус Владе Србије у наредном периоду треба да буде на инвестицијама, извозу и расту приватне потрошње, уколико жели да с политике штедње пређе на политику раста, коју је недавно најавио премијер – истиче председник Савеза економиста Србије Александар Влаховић.



Он је указао на то да је бруто друштвени производ прошле године углавном био вођен инвестицијама и делимично извозом, и да та трајекторија мора да се настави.– То је нешто чега би требало да се држи Влада Србије, да постепено уводи повећање приватне потрошње, а тек онда јавне, као подстицаја расту БДП-а – рекао је Влаховић за  Танјуг .



Он је објаснио да је то неопходно јер још нису завршене стурктурне реформе, нити су до краја отклоњене све препреке за пословање, а што би свакако позитивно утицало на смањење ризика за инвестирање и на повећање укупних инвестиција.– Влада у наредном периоду мора да заврши посао и на структурним реформама, на реструктурирању јавних предузећа и повећању ефикасности јавне администрације – подвукао је Влаховић.



Премијер Александар Вучић је најавио да је с ММФ-ом постигнут договор да плате за просвету, здравство, Војску, полицију, културне установе буду повећане од пет до седам одсто, док ће свих око 1.780.000 пензионера у Србији у овој години моћи да рачунају на једнократну помоћ од 5.000 до 6.000 динара.

Трајно повећање најстарији грађани би могли очекивати у 2017. години.



Д. Урошевић

 

Економски и психолошки



Професор Економског факултета у Београду Драган Ђуричин указао је на то да повећање плата и пензија представља и одговор на економску кризу јер се, растом примања, отвара простор да привредни раст, који се до сада заснивао на инвестицијама и извозу, буде базиран и на потрошњи становништва.

Он указује и на психолошки фактор повећања:

– Ту се појављује и један психолошки фактор јер сви воле позитиван тренд, па су и очекивања још позитивнија – каже Ђуричин, и истиче да позитиван тренд позитивно утиче и на очекивања инвеститора.