Lek za krizu nije samo štednja već i potrošnja

sigurno da je veća potrošnja jedan od načina kako bi se u Srbiji mogao podstaći privredni rast, a oporavku može da doprinese i realni sektor, ali da država treba da nastavi da poboljšava poslovni ambijent.

– Postoji nekoliko teorija o tome na koji način podstaći privredni razvoj, a jedna od njih je i povećanje potrošnje – rekao je Atanacković.

On je, povodom najave premijera Aleksandra Vučića da će Vlada, umesto štednje, u narednom periodu biti usmerena na rast i potrošnju, izrazio očekivanje da će Vlada nastaviti da podržava preduzetništvo.



– Privatni sektor kod nas je vrlo žilav i ljudi su preduzimljivi, ali je neophodno da država više uradi na poboljšanju privrednog ambijenta. Vlada je 2016. proglasila za Godinu preduzetništva i nadam se da će pomoć preduzetnicima biti nastavljena u sledećih nekoliko godina – naveo je Atanacković.On je naglasio da se zato mora više uraditi u praksi i rasteretiti privreda u mnogo čemu.



Govoreći o fiskalnim nametima, Atanacković je istakao da su oni takvi da privrednik ne zna šta ga očekuje naredne godine ili šta će ga snaći možda već istog meseca.Predsednik UPS-a je napomenuo da su privrednici pod pritiskom uvođenja nekih sistema i pravila iz EU koji tamo nisu skupi, ali našim preduzetnicima predstavljaju veliki problem.



– Lako je uvesti napredan sistem ako to radimo, na primer, u Norveškoj, ali je to veliki problem ako ga uvodimo u Srbiji. Onda čak i neka relativno skromna cena predstavlja veliki problem ako nema pomoći države – objasnio je Atanacković.On je skrenuo pažnju na činjenicu da je Srbija ranije imala pokušaje povećavanja potrošnje, ali i značajnu inflaciju, od čega su najveću korist imali trgovci i uvoznici, kao i proizvođači inostrane robe.

Atanacković je dodao da nam je tržište relativno „tanko” u domaćoj robi.



On je naveo da smo, u svakom slučaju, kao narod po mentalitetu mnogo bliži potrošnji nego štednji i da bi model razvoja kroz povećanu potrošnju bio prijemčiviji kod nas nego kod Nemaca ili drugih sličnih nacija.– Fokus Vlade Srbije u narednom periodu treba da bude na investicijama, izvozu i rastu privatne potrošnje, ukoliko želi da s politike štednje pređe na politiku rasta, koju je nedavno najavio premijer – ističe predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović.



On je ukazao na to da je bruto društveni proizvod prošle godine uglavnom bio vođen investicijama i delimično izvozom, i da ta trajektorija mora da se nastavi.– To je nešto čega bi trebalo da se drži Vlada Srbije, da postepeno uvodi povećanje privatne potrošnje, a tek onda javne, kao podsticaja rastu BDP-a – rekao je Vlahović za  Tanjug .



On je objasnio da je to neophodno jer još nisu završene sturkturne reforme, niti su do kraja otklonjene sve prepreke za poslovanje, a što bi svakako pozitivno uticalo na smanjenje rizika za investiranje i na povećanje ukupnih investicija.– Vlada u narednom periodu mora da završi posao i na strukturnim reformama, na restrukturiranju javnih preduzeća i povećanju efikasnosti javne administracije – podvukao je Vlahović.



Premijer Aleksandar Vučić je najavio da je s MMF-om postignut dogovor da plate za prosvetu, zdravstvo, Vojsku, policiju, kulturne ustanove budu povećane od pet do sedam odsto, dok će svih oko 1.780.000 penzionera u Srbiji u ovoj godini moći da računaju na jednokratnu pomoć od 5.000 do 6.000 dinara.

Trajno povećanje najstariji građani bi mogli očekivati u 2017. godini.



D. Urošević

 

Ekonomski i psihološki



Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dragan Đuričin ukazao je na to da povećanje plata i penzija predstavlja i odgovor na ekonomsku krizu jer se, rastom primanja, otvara prostor da privredni rast, koji se do sada zasnivao na investicijama i izvozu, bude baziran i na potrošnji stanovništva.

On ukazuje i na psihološki faktor povećanja:

– Tu se pojavljuje i jedan psihološki faktor jer svi vole pozitivan trend, pa su i očekivanja još pozitivnija – kaže Đuričin, i ističe da pozitivan trend pozitivno utiče i na očekivanja investitora.