Котрљање равницом: Скупље увозне товљенике кланичари пеглају домаћим

 за килограм живе ваге. Међутим, Роналд Холо нам је предочио своја сазнања о намери кланичара да поново гурну откупну цену наниже, што ће засигурно опет угрозити фармере.

Холо напомиње да су кланичари у Србији вештачки од почетка године па све до скоро одржавали ниску откупну цену товљеника, иако је у свету прилично велика несташица свињског меса. Наиме, након што су Кинези повећали потрошњу, европске залихе су спласнуле или чак потрошене, па је због тога и цена кренула навише.



– У последње три године у Србији је најефтиније свињско месо у Европи – тврди Роналд Холо. – Значи, када нема довољно свиња у тову, односно када је добра цена за нас фармере, онда хоће да нам оборе откупну цену товљеника, а када у оборима има вишка товљеника, е онда као „пратимо Европу”. Највећи је проблем што и када нам спуштају цену товљеника, не стају тамо где је Европа, него идемо још ниже.



Наш саговорник указује на то да су пре недавног поскупљења постизали цену од 115 до 130 динара за килограм живе ваге, као и да је скок откупне цене требало да се деси још у јануару или фебруару, али да су наши кланичари то успевали да спрече.

– Увозне свиње не могу да буду јефтиније од домаћих, јер стају 210 динара по клограму, а нама сада плаћају 180 динара, и то управо да би њихове увећане увозне трошкове некако испеглали. Јесте да су свиње из увоза квалитетније, али за то је крива сама кланична индустрија, јер неће да седне са домаћим фармерима и договори се који квалитет за коју цену очекују, као што се то ради у Европи. У Мађарској, Чешкој, Румунији и другим земљама увек знају да прате кретања на берзи и ту нема дилема, односно произвођачи увек знају која их цена чека.



Породична фарма Холо је и поред недаћа које прате свињогојство постепено повећавала број крмача на 180, мада су, открива нам Роналд, разматрали и опцију да гасе производњу. Ипак, како каже наш саговорник, иако су многа пољопривредна газдинства одустало од свињогојства, они су остали у послу. Тако се са фарме Холо годишње кланичној индустрији испоручи 4.000 до 5.000 товљеника, а још се продају прасад и 1.000 до 1.200 приплодних назимица.



Фарма Холо има, иначе, заокружен циклус производње од производње прасади и приплодних назимица до товљеника, а из сопствене производње је сточна храна, изузев сојине сачме и премикса које купују. Питамо Роналда Холоа шта би у овом моменту требало радити да би се производња стабилизовала на дужи период, а тиме и поправио и стабилизовао положај фармера у свињогојству?



– У Србији недостају мере на темељу којих би се организовао ниво производње који подмирује потребе домаћег тржишта, пошто је познато да сада немамо могућности за извоз свињског меса и товљеника док год се спроводи вакцинација против свињске куге. Потребно би било повећати производњу за 10 до 15 посто, па мислим да бисмо на том нивоу могли стабилизовати тржиште, Јер, уколико се прекомерно повећа тов, за 30 до 40 посто, у једном тренутку ће опет бити превише товљеника, па је пад откупне цене неизбежан. Требало би, дакле, уравнотежити производњу у свињогојству са домаћим потребама и потрошњом, али и обуздати прекомерни увоз, који се такође одражава на стање у нашим оборима...



Из државне касе се обезбеђује субвенција од 1.000 динара по товљенику и 7.000 по приплодној крмачи. По речима домаћина из Дорослова, добро је и што се обезбеђују субвенције за приплодне назимице, јер се на тај начин стимулишу и мала газдинства да се баве свињогојством кроз набавку педигрираних приплодних назимица, а не да их оставља из сопствених обора, пошто се ваљана селекција не може обављати на две или три крмаче.

– У основи је набавка приплодних назимица од већих произвођача веома подстицајна. Наиме, са 40 посто, колико се од цене назимица добије из државне касе на име субвенције, малог произвођача та назимица не кошта више од трошка који има ако је оставља из сопственог узгоја, а сигурно неће постићи квалитетнију производњу – наглашава Холо.



Фарма Холо је направила савремен генетски центар за приплодне нерасте, један од најмодернијих у Србији па и у Европи, у који су инвестирали више од милион евра. Према уверавању Роналда Холоа, у наредне две-три године из њиховог би центра требало да се осемењава 60-70 посто домаћих крмача.



– Идемо добрим путем и полако растемо, квалитет се показује, али ефекти ће се осетити тек када буде плаћање товљеника на линији клања преко меснатости – истиче Холо. –  То ће подстаћи и мале произвођаче да користе вештачко осемењавање, а не нерасте из одгоја у домаћој радиности. Мали произвођачи имају чак већу шансу да постижу боље резултате од великих фарми јер могу да, уз побољшање квалитета, посвећивањем више пажње прасади и исхрани у сопственој производњи, боље резултате могу компензовати када је нижа откупна цена товљеника.



Милорад Митровић

 

Фармери без утицаја

– Код нас је проблем и што пољопривредници и фармери, који се баве свињогојством немају никаквог утицаја на формирање цена на тржишту товљеника и меса, него су приморани да чекају исход када већ дођу на вагу за испоруку товљеника – наводи Роналд Холо. – Трбало би едуковати и организовати мање произвођаче, јер док немамо јаку асоцијацију произвођача свиња, од утицаја фармера неће бити ништа. Постојећа удружења нису показала ефекте свог деловања, а праве асоцијације која би објединила интересе фармера у свињогојству још немамо. Пробали смо пар пута да се нешто учини, али се увек дође до сукобљавања интереса који то спутавају.