Kotrljanje ravnicom: Skuplje uvozne tovljenike klaničari peglaju domaćim

 za kilogram žive vage. Međutim, Ronald Holo nam je predočio svoja saznanja o nameri klaničara da ponovo gurnu otkupnu cenu naniže, što će zasigurno opet ugroziti farmere.

Holo napominje da su klaničari u Srbiji veštački od početka godine pa sve do skoro održavali nisku otkupnu cenu tovljenika, iako je u svetu prilično velika nestašica svinjskog mesa. Naime, nakon što su Kinezi povećali potrošnju, evropske zalihe su splasnule ili čak potrošene, pa je zbog toga i cena krenula naviše.



– U poslednje tri godine u Srbiji je najeftinije svinjsko meso u Evropi – tvrdi Ronald Holo. – Znači, kada nema dovoljno svinja u tovu, odnosno kada je dobra cena za nas farmere, onda hoće da nam obore otkupnu cenu tovljenika, a kada u oborima ima viška tovljenika, e onda kao „pratimo Evropu”. Najveći je problem što i kada nam spuštaju cenu tovljenika, ne staju tamo gde je Evropa, nego idemo još niže.



Naš sagovornik ukazuje na to da su pre nedavnog poskupljenja postizali cenu od 115 do 130 dinara za kilogram žive vage, kao i da je skok otkupne cene trebalo da se desi još u januaru ili februaru, ali da su naši klaničari to uspevali da spreče.

– Uvozne svinje ne mogu da budu jeftinije od domaćih, jer staju 210 dinara po klogramu, a nama sada plaćaju 180 dinara, i to upravo da bi njihove uvećane uvozne troškove nekako ispeglali. Jeste da su svinje iz uvoza kvalitetnije, ali za to je kriva sama klanična industrija, jer neće da sedne sa domaćim farmerima i dogovori se koji kvalitet za koju cenu očekuju, kao što se to radi u Evropi. U Mađarskoj, Češkoj, Rumuniji i drugim zemljama uvek znaju da prate kretanja na berzi i tu nema dilema, odnosno proizvođači uvek znaju koja ih cena čeka.



Porodična farma Holo je i pored nedaća koje prate svinjogojstvo postepeno povećavala broj krmača na 180, mada su, otkriva nam Ronald, razmatrali i opciju da gase proizvodnju. Ipak, kako kaže naš sagovornik, iako su mnoga poljoprivredna gazdinstva odustalo od svinjogojstva, oni su ostali u poslu. Tako se sa farme Holo godišnje klaničnoj industriji isporuči 4.000 do 5.000 tovljenika, a još se prodaju prasad i 1.000 do 1.200 priplodnih nazimica.



Farma Holo ima, inače, zaokružen ciklus proizvodnje od proizvodnje prasadi i priplodnih nazimica do tovljenika, a iz sopstvene proizvodnje je stočna hrana, izuzev sojine sačme i premiksa koje kupuju. Pitamo Ronalda Holoa šta bi u ovom momentu trebalo raditi da bi se proizvodnja stabilizovala na duži period, a time i popravio i stabilizovao položaj farmera u svinjogojstvu?



– U Srbiji nedostaju mere na temelju kojih bi se organizovao nivo proizvodnje koji podmiruje potrebe domaćeg tržišta, pošto je poznato da sada nemamo mogućnosti za izvoz svinjskog mesa i tovljenika dok god se sprovodi vakcinacija protiv svinjske kuge. Potrebno bi bilo povećati proizvodnju za 10 do 15 posto, pa mislim da bismo na tom nivou mogli stabilizovati tržište, Jer, ukoliko se prekomerno poveća tov, za 30 do 40 posto, u jednom trenutku će opet biti previše tovljenika, pa je pad otkupne cene neizbežan. Trebalo bi, dakle, uravnotežiti proizvodnju u svinjogojstvu sa domaćim potrebama i potrošnjom, ali i obuzdati prekomerni uvoz, koji se takođe odražava na stanje u našim oborima...



Iz državne kase se obezbeđuje subvencija od 1.000 dinara po tovljeniku i 7.000 po priplodnoj krmači. Po rečima domaćina iz Doroslova, dobro je i što se obezbeđuju subvencije za priplodne nazimice, jer se na taj način stimulišu i mala gazdinstva da se bave svinjogojstvom kroz nabavku pedigriranih priplodnih nazimica, a ne da ih ostavlja iz sopstvenih obora, pošto se valjana selekcija ne može obavljati na dve ili tri krmače.

– U osnovi je nabavka priplodnih nazimica od većih proizvođača veoma podsticajna. Naime, sa 40 posto, koliko se od cene nazimica dobije iz državne kase na ime subvencije, malog proizvođača ta nazimica ne košta više od troška koji ima ako je ostavlja iz sopstvenog uzgoja, a sigurno neće postići kvalitetniju proizvodnju – naglašava Holo.



Farma Holo je napravila savremen genetski centar za priplodne neraste, jedan od najmodernijih u Srbiji pa i u Evropi, u koji su investirali više od milion evra. Prema uveravanju Ronalda Holoa, u naredne dve-tri godine iz njihovog bi centra trebalo da se osemenjava 60-70 posto domaćih krmača.



– Idemo dobrim putem i polako rastemo, kvalitet se pokazuje, ali efekti će se osetiti tek kada bude plaćanje tovljenika na liniji klanja preko mesnatosti – ističe Holo. –  To će podstaći i male proizvođače da koriste veštačko osemenjavanje, a ne neraste iz odgoja u domaćoj radinosti. Mali proizvođači imaju čak veću šansu da postižu bolje rezultate od velikih farmi jer mogu da, uz poboljšanje kvaliteta, posvećivanjem više pažnje prasadi i ishrani u sopstvenoj proizvodnji, bolje rezultate mogu kompenzovati kada je niža otkupna cena tovljenika.



Milorad Mitrović

 

Farmeri bez uticaja

– Kod nas je problem i što poljoprivrednici i farmeri, koji se bave svinjogojstvom nemaju nikakvog uticaja na formiranje cena na tržištu tovljenika i mesa, nego su primorani da čekaju ishod kada već dođu na vagu za isporuku tovljenika – navodi Ronald Holo. – Trbalo bi edukovati i organizovati manje proizvođače, jer dok nemamo jaku asocijaciju proizvođača svinja, od uticaja farmera neće biti ništa. Postojeća udruženja nisu pokazala efekte svog delovanja, a prave asocijacije koja bi objedinila interese farmera u svinjogojstvu još nemamo. Probali smo par puta da se nešto učini, ali se uvek dođe do sukobljavanja interesa koji to sputavaju.