Кесеровић: О договору државе, произвођача малина и хладњачара
НОВИ САД: Држава, произвођачи и хладњачари у наредном периоду треба да направе договор о заједничком циљу, а то је очување малине као стратешког производа који је у последњих 10 година у самом врху извоза са вредношћу од око 260 милиона долара, каже професор Пољопривредног факултета у Новом Саду Зоран Кесеровић.
Коментаришући данашњи састанак представника малинара с минстром пољопривреде Браниславом Недимовићем, Кесеровић за Танјуг оцењује да је добро ако је држава донела одлуку да субвенцинисањем помогне овај веома важан стратешки производ Србије.
Он, међутим, критикује произвођаче и хладњачаре због тога што су, како тврди, уместо да су договорили да деле судбину на светском тжишту које је променљиво из године у годину и да се тачно зна који део средстава иде произвођачима, а који део хладнајчарима, до сада радили у сасвим супротном правцу.
"Нажалост, ишло се другом правцу, ишло се у правцу дезинтеграције целог система. Мислим да у наредном периоду мора да се направи договор јер је то стратешки производ у Србији од кога живе многи", каже Кесеровић.
Сматра да пре свега треба стимулисати производњу квалитетног садног материјала и унапредити технологију производње код самих произвођача, а много више радити на удруживању произвођача да би сутра били конкуренти и да би смањили трошкове производње.
Кесеровић каже да у последње време није довољно урађено на очувању квалитета српске малине који је чак и нарушен.
"Поред виламета, у последње време се доста гаје и полка и полана. На светском тржишту ми морамо тај бренд чувати извозом квалитетних сорти, а то су сорте виламет и микер", навео је он.
Наводи и да се савремени засади не могу подизати са изданцима из производних засада него то морају бити сертификоване саднице, а потребно каже да треба улагати у савремену технологију као што је то урађено, на пример, код производње јабуке, трешње и боравнице, где је држава стимулисала савремене технологије производње и где су забележени значајни помаци и у производњи и у извозу ових воћних врста.
Када је реч о производној цени малине, Кесеровић каже да она сада износи око 100 динара, али да с прозвођачи са понуђеном ниском откупном ценом не могу да покрију ни трошкове саме производње.
Реално је да та цена буде око евро и 30 центи, али то диктира светско тржиште, каже Кесеровић и додаје да се и смрзнута малина извози по доста ниској цени око евро и 80 центи.
"Али, ако би се откупила по око евро и 30 центи остало би самим произвођачима негде око 6.000 евра, нека су трошкови 4.000 евра, на 12 тона могу да зараде 2.000 евра. Проблем је што не постоји веза између самих произвођача и самих хладњачара, а да ли постоји монопол ја то не знам", навео је он.
Произвођачима саветује да искористе средства која додељује држава за новосноване задруге којима је намењено до 80.000 евра, старим задругама и до 120.000 евра, док се сложеним даје и до пола милиона евра.
Каже и да сами произвођачи треба да буду власници својих прерађивачких капацитета и на тај начин они ће сутра делити судбину европских и светских трзишту.