Keserović: O dogovoru države, proizvođača malina i hladnjačara
NOVI SAD: Država, proizvođači i hladnjačari u narednom periodu treba da naprave dogovor o zajedničkom cilju, a to je očuvanje maline kao strateškog proizvoda koji je u poslednjih 10 godina u samom vrhu izvoza sa vrednošću od oko 260 miliona dolara, kaže profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović.
Komentarišući današnji sastanak predstavnika malinara s minstrom poljoprivrede Branislavom Nedimovićem, Keserović za Tanjug ocenjuje da je dobro ako je država donela odluku da subvencinisanjem pomogne ovaj veoma važan strateški proizvod Srbije.
On, međutim, kritikuje proizvođače i hladnjačare zbog toga što su, kako tvrdi, umesto da su dogovorili da dele sudbinu na svetskom tžištu koje je promenljivo iz godine u godinu i da se tačno zna koji deo sredstava ide proizvođačima, a koji deo hladnajčarima, do sada radili u sasvim suprotnom pravcu.
"Nažalost, išlo se drugom pravcu, išlo se u pravcu dezintegracije celog sistema. Mislim da u narednom periodu mora da se napravi dogovor jer je to strateški proizvod u Srbiji od koga žive mnogi", kaže Keserović.
Smatra da pre svega treba stimulisati proizvodnju kvalitetnog sadnog materijala i unaprediti tehnologiju proizvodnje kod samih proizvođača, a mnogo više raditi na udruživanju proizvođača da bi sutra bili konkurenti i da bi smanjili troškove proizvodnje.
Keserović kaže da u poslednje vreme nije dovoljno urađeno na očuvanju kvaliteta srpske maline koji je čak i narušen.
"Pored vilameta, u poslednje vreme se dosta gaje i polka i polana. Na svetskom tržištu mi moramo taj brend čuvati izvozom kvalitetnih sorti, a to su sorte vilamet i miker", naveo je on.
Navodi i da se savremeni zasadi ne mogu podizati sa izdancima iz proizvodnih zasada nego to moraju biti sertifikovane sadnice, a potrebno kaže da treba ulagati u savremenu tehnologiju kao što je to urađeno, na primer, kod proizvodnje jabuke, trešnje i boravnice, gde je država stimulisala savremene tehnologije proizvodnje i gde su zabeleženi značajni pomaci i u proizvodnji i u izvozu ovih voćnih vrsta.
Kada je reč o proizvodnoj ceni maline, Keserović kaže da ona sada iznosi oko 100 dinara, ali da s prozvođači sa ponuđenom niskom otkupnom cenom ne mogu da pokriju ni troškove same proizvodnje.
Realno je da ta cena bude oko evro i 30 centi, ali to diktira svetsko tržište, kaže Keserović i dodaje da se i smrznuta malina izvozi po dosta niskoj ceni oko evro i 80 centi.
"Ali, ako bi se otkupila po oko evro i 30 centi ostalo bi samim proizvođačima negde oko 6.000 evra, neka su troškovi 4.000 evra, na 12 tona mogu da zarade 2.000 evra. Problem je što ne postoji veza između samih proizvođača i samih hladnjačara, a da li postoji monopol ja to ne znam", naveo je on.
Proizvođačima savetuje da iskoriste sredstva koja dodeljuje država za novosnovane zadruge kojima je namenjeno do 80.000 evra, starim zadrugama i do 120.000 evra, dok se složenim daje i do pola miliona evra.
Kaže i da sami proizvođači treba da budu vlasnici svojih prerađivačkih kapaciteta i na taj način oni će sutra deliti sudbinu evropskih i svetskih trzištu.