Извоз софтвера сустигао кукуруз
преко аутомобила до електричних машина, међутим, чини се да су нам кец у рукаву ипак – услуге, и то оне у ИТ сектору. Да је тако, најбоље се види ако упоредимо вредност извоза једног од наших топ-производа, кукуруза, с извозом софтвера из Србије. Прошле године на светској пијаци продали смо жутог зрна за око 450 милиона евра, а ИТ услуге замало су га претекле – на њима смо, по проценама, зарадили око 400 милиона. Ако се тражња за компјутерским програмима из Србије настави тим темпом, могло би се десити да догодине претекну кукуруз.
Изгледа да само у томе Србија прати светски тренд па и тај извоз расте готово истом брзином као и у свету. Како за „Дневник” каже директор „Војвођанског ИКТ кластера” Милан Шолаја, из године у годину постижемо све боље резултате па је тако у 2010. години наш ИТ извоз вредео 127 милиона евра, у 2011. – 166 милиона, 2012. смо стигли до 222 милиона, да бисмо 2013. године остварили извоз од 304 милиона евра. Прошле године, с процењених око 400 милиона, учврстили смо позиције на светском рачунарском и информатичком тржишту. Дакле, за протеклих пет година тај сектор је свету продао услуга за 1,2 милијарду евра.
– То је један од најстабилнијих и најбрже растућих сектора код нас, а свет зна да Србија има квалитет за то тржиште – наглашава Шолаја, додајући да постоји велика могућност за раст прихода од те делатности. – Тражња је велика, међутим, ограничени смо недостатком кадрова и пропустима за које је одговорна држава. А она би могла да, без значајних улагања, да подстрека ИТ индустрији.
Ако изузмемо ове светле примере, опет се све своди на то да су извозни капацитети Србије ниски. Извоз робе и услуга је око 30 одсто БДП-а, а како стручњаци кажу, за економију те величине и нивоа развоја треба да буде 60-65 одсто. Као излаз, економисти виде извозно оријентисану индустријализацију, али и посебну бригу о онима који су извозни адут, међутим, та брига изостаје. Извозни адут могле би нам бити и машине, али и ту шкрипи.
– Главни проблем је недостатак знања о квалитету производа и наступу на тржишту – каже менаџер за услуге у индустрији Драгослав Ђоровић, представник немачке компаније „ТИФ Рајнланд”. – Закони у Србији прате законодавни европски оквир, међутим, наша привреда није довољно упозната с њима.
– Имамо одличне сировине и произвођаче машина које се користе у производним процесима и шансу да их добро пласирамо с обзиром на то да, изузимајући Турску, немамо јаку конкуренцију на европском тржишту – рекао је он за „Дневник” приликом јучерашњег гостовања на семинару „Усаглашавање техничих производа с ГОСТ-Р стандардима” у организацији Центра за пословну стандардизацију и сертификацију.
С. Глушчевић
Немци нам помажу у достизању квалитета
– Уколико производи не испуњавју стандарде, нико их неће ни купити, и то важи за све артикле које стижу на тржиште ЕУ – казала је за „Дневник” стручњак компаније ТИФ ГОСТ ДИН из Берлина Петра Вермке, која је рзговрала с војвођанским привредницима на скупу„ “Усаглашавање техничих производа с ГОСТ-Р стандардима”. – Стога је важно да се произвођачи у Србији упознају са захтевима европског тржишта.
Учесници су се осврнули и на повлашћен положај за извоз у Русију, тј. Царинску унију, а помоћница покрајинског секретара за привреду др Мирјана Крањац указала је на важност спољнотрговонског односа Војводине и те земље. Извоз Војводине на то тржиште је 400 милиона долара и није довољан.