ДЕЈВИД ЕМ, ГЛАВНИ ИСТРАЖИВАЧ БЕЗБЕДНОСТИ У ТИМУ ЗА ГЛОБАЛНО ИСТРАЖИВАЊЕ И АНАЛИЗУ КОМПАНИЈЕ „КАСПЕРСКИ” Осветничке порнографије има много више него што мислимо

Злоупотреба интимних слика, „осветничка порнографија”, широко је распрострањено, утврдили су у компанији „Касперски”, која је радила глобално истраживање - скоро половина (47 одсто) свих испитаника потврдила је да је имала то искуство, било да су га лично доживели (7 одсто) или познају некога ко је доживео овај облик онлајн злостављања. Злоупотреба интимних слика је посебно изражена међу млађим генерацијама, будући да је 69 одсто испитаника старости од 16 до 24 године и 64 одсто испитаника старости од 25 до 34 године пријавило таква искуства.

Овај проблем све је већи, просто је експлодирао појавом вештачке интелигенције и дип фејк технологије. Колико томе доприносе нове друштвене мреже, на којима се садржај снима углавном из куће, још чешће из спаваћих соба, и врло често у оскудној гардероби? Колико су корисници уопште свесни да је, чак и безазлен, њихов садржај могуће злоупотребити?

- Живимо у свету готово свеопште повезаности, а дефинишући аспект живота људи – посебно младих који су одрасли уз ову технологију – јесте да оно што раде буде на мрежи. Технологија и култура да се буде „увек онлајн”, коју подстичу друштвене мреже, омогућавају људима да деле оно што мисле, осећају и раде у реалном времену. Нажалост, људи често не улазе у овај храбар нови свет широм отворених очију и не разумеју потенцијални негативни утицај који то може имати на њих, каже Дејвид Ем, главни истраживач безбедности у Тиму за глобално истраживање и анализу компаније „Касперски”.

Ужасавајућа статистика

Скоро четвртина (22 одсто) људи на својим уређајима има сачуване своје експлицитне слике, док је у старосним групама од 16 до 24 и од 25 до 34 године ово још чешћи случај (34 одсто). Четвртина (25 одсто) испитаника је поделила своје слике са људима са којима се забављају или дописују, док у старосној групи од 25 до 34 године тај проценат достиже 39 одсто. Значајно је да је осам одсто испитаних који су поделили добијен голи/експлицитан материјал на којима су други, људима признало да слике деле у сврху освете, а девет одсто да би заплашили друге.

На који начин овакве врсте злоупотребе могу да се санкционишу? Треба ли нам кровни документ, макар у ЕУ? Како натерати велике приватне власнике који стоје иза тих друштвених мрежа - ТикТока, Телеграма, Вајбера, Мете - да контролишу дељење садржаја и надгледају кориснике и групе? Како се то судара са правом на приватност?

- Мислим да се владе боре са овим проблемом већ неколико година – не само у случају злоупотребе интимних слика, већ и шире, са потенцијално опасним садржајем, на пример, у вези са добробити деце на интернету. Ово је увек било лакше у вези са офлајн медијима, где постоји размак између пријема информација и њихове објаве. Ако пошаљем непримерен садржај националним новинама, уредник има времена пре објаве новина да одлучи да га не објави. Ово је теже у случају друштвених мрежа, где се замисао, њено изражавање и објава на платформи друштвених мрежа одвијају готово истовремено – каже Дејвид Ем. - С друге стране, технологија сада може да омогући друштвеним мрежама да филтрирају садржај. Али оне нису одговорне на исти начин као офлајн медији. Општи став који заузимају је да су „платформа за друге да се изразе”. Можда то треба да се промени.

И. Радоичић