ДИПФЕЈК ПОРНОГРАФИЈА ПОСТАЈЕ ОЗБИЉНА ПОШАСТ NEXT Конференција Касперски ШАЉЕ ОЗБИЉНО УПОЗОРЕЊЕ
На NEXT конференцији, одржаној прошле недеље у Атини, компанија Касперски није, како то обично бива, представила своје производе и посетиоце убеђивала у то како је њихова апликација најбоља на свету.
Напротив, ове су године решили да своја искуства везана за разне врсте претњи интернет сигурности, нарочито када је у питању вештачка интелигенција, представе новинарима. Новинари су, с друге стране, добили прилику да подробно испитају говорнике и панелисте о свему што ових дана мучи јавност: како препознати дипфејк, где се све „рађају“ сајбер криминалци, ко их и како опрема, како се одбранити, и ко је заправо крив за сав овај хаос у који нас је довело каскање легислативе за технолошким напретком.
Заједнички закључак ове конференције јесте да је најважније улагати у образовање грађана и доносилаца одлука, што је посао и медија, али и у унапређења система за сајбер безбедност које примењује вештачка интелигенција као основу заштите – што је, пак, посао компаније Касперски, али и других тимова задужених за спровођење и примену алата интернет заштите..
Међу проблемима који највише брину је страховити пораст дипфејка – фалсификованих слика, видео или аудио записа, креираних уз помоћ вештачке интелигенције. Извор су апликације које се могу пронаћи на Дарк вебу, али и несавршена АИ, која вам, ако будете довољно виспрени, може написати чак и малвер – злонамерни софтвер.
Марко Пројс, заменик директора Тима за глобално истраживање и анализу у компанији Касперски, на илустративном примеру је показао како разликовати дипфејк видео од оригинала:
– Важно је обратити пажњу на детаље: глава која је другачије осветљена од остатка тела, очи које не трепћу и гледају увек у истом смеру, пиксели који се изненада појављују или слика „сецка“, несинхронизовани глас и усне. Јавност можда поверује у те преваре, али би новинари морали да поведу рачуна о томе да не шире такве врсте дезинформација.
Шифре се не чувају у новчанику
Јулија Новикова, шефица Дигитал Фоотпринт Intelligence у компанији Касперски, на пластичан начин објаснила је како и зашто долази до пробоја сигурности и упадања малвера у системе. Наравно, најугроженији су они велики, али немојте мислити да обичан човек не може да буде њихова жртва.
– Уз помоћ добрих алатки и двофакторска аутентификација може да се заобиђе – навела је Јулија Новикова. – Стога се, рецимо, одустало од мењања шифри запослених на сваке две недеље, јер се то показало неефикасним. Зашто? Зато што људи бирају шифре „из мозга“, из свог окружења искуства, нешто што им је блиско и познато. И даље су зато најпопуларније „password“, „12345“, „админ“, „querty12345“, „лове“, „теам“. Како томе стати на пут? Па, коришћењем програма за чување шифара јер они чувају и оригиналне линкове ка правим сајтовима, те фишинг не долази у обзир. Или, „аналогно” – једноставно, напишите ваше шифре на папир и чувате их негде. Само немојте у новчанику!
Дипфејк ера почела је мимовима везаним за Трампа и Бајдена, неком врстом хумористичког инсерта, али се наставила дубље – и ружније. Прва жртва била је најпопуларнија певачица данашњице Тејлор Свифт, чији се порно дипфејк видео попут пожара проширио светом. Она је, нажалост била само кап у мору ужасних могућности које савремена технологија може да пружи људима са злом намером.
О проблему дипфејк порнографије расправљало се на панелу посвећеном проблемима рањивих социјалних група у сусрету са злонамерним нападима на њих лично. Да, дипфејк порнографија итекако постоји, и то она ужасна.
– Многе девојке и жене ни не знају да су жртве дипфејк порнографије, све док им неко од пријатеља не јави да их је видео на неком опскурном сајту. Оне, притом, уопште не морају да на нету имају неке компромитујуће видео записе и слике. Довољно је да им узму слику са Линкедина, рецимо – објаснила је Ема Пикеринг из фондације Рефјуџ, која се бави заштитом жена од осветничке порнографије.
У таквим ситуацијама врло је тешко пронаћи починиоца, а још је теже доказати ближњима да то нисте – ви.
– Жене се суочавају са ужасном стигматизацијом – упозорила је Мадлен Јаницкиј с Лондонског колеџа. – Губе послове, бивају одбачене од породице, многе се повлаче са друштвених мрежа, иако то не помаже.
Јер, једном кад такав видео доспе у јавност, шири се без контроле и ускоро постаје “истина”.
– Просто, нема начина да убедите јавност у супротно, нарочито ако је та јавност мање образована - поручио је Дејвид Ем из компаније Касперски. – Морамо стога с једне стране да едукујемо људе да пазе шта стављају на друштвене мреже, а са друге да доносиоцима одлука предочимо да је неопходно донети озбиљне прописе.
