DEJVID EM, GLAVNI ISTRAŽIVAČ BEZBEDNOSTI U TIMU ZA GLOBALNO ISTRAŽIVANJE I ANALIZU KOMPANIJE „KASPERSKI” Osvetničke pornografije ima mnogo više nego što mislimo

Zloupotreba intimnih slika, „osvetnička pornografija”, široko je rasprostranjeno, utvrdili su u kompaniji „Kasperski”, koja je radila globalno istraživanje - skoro polovina (47 odsto) svih ispitanika potvrdila je da je imala to iskustvo, bilo da su ga lično doživeli (7 odsto) ili poznaju nekoga ko je doživeo ovaj oblik onlajn zlostavljanja. Zloupotreba intimnih slika je posebno izražena među mlađim generacijama, budući da je 69 odsto ispitanika starosti od 16 do 24 godine i 64 odsto ispitanika starosti od 25 do 34 godine prijavilo takva iskustva.

Ovaj problem sve je veći, prosto je eksplodirao pojavom veštačke inteligencije i dip fejk tehnologije. Koliko tome doprinose nove društvene mreže, na kojima se sadržaj snima uglavnom iz kuće, još češće iz spavaćih soba, i vrlo često u oskudnoj garderobi? Koliko su korisnici uopšte svesni da je, čak i bezazlen, njihov sadržaj moguće zloupotrebiti?

- Živimo u svetu gotovo sveopšte povezanosti, a definišući aspekt života ljudi – posebno mladih koji su odrasli uz ovu tehnologiju – jeste da ono što rade bude na mreži. Tehnologija i kultura da se bude „uvek onlajn”, koju podstiču društvene mreže, omogućavaju ljudima da dele ono što misle, osećaju i rade u realnom vremenu. Nažalost, ljudi često ne ulaze u ovaj hrabar novi svet širom otvorenih očiju i ne razumeju potencijalni negativni uticaj koji to može imati na njih, kaže Dejvid Em, glavni istraživač bezbednosti u Timu za globalno istraživanje i analizu kompanije „Kasperski”.

Užasavajuća statistika

Skoro četvrtina (22 odsto) ljudi na svojim uređajima ima sačuvane svoje eksplicitne slike, dok je u starosnim grupama od 16 do 24 i od 25 do 34 godine ovo još češći slučaj (34 odsto). Četvrtina (25 odsto) ispitanika je podelila svoje slike sa ljudima sa kojima se zabavljaju ili dopisuju, dok u starosnoj grupi od 25 do 34 godine taj procenat dostiže 39 odsto. Značajno je da je osam odsto ispitanih koji su podelili dobijen goli/eksplicitan materijal na kojima su drugi, ljudima priznalo da slike dele u svrhu osvete, a devet odsto da bi zaplašili druge.

Na koji način ovakve vrste zloupotrebe mogu da se sankcionišu? Treba li nam krovni dokument, makar u EU? Kako naterati velike privatne vlasnike koji stoje iza tih društvenih mreža - TikToka, Telegrama, Vajbera, Mete - da kontrolišu deljenje sadržaja i nadgledaju korisnike i grupe? Kako se to sudara sa pravom na privatnost?

- Mislim da se vlade bore sa ovim problemom već nekoliko godina – ne samo u slučaju zloupotrebe intimnih slika, već i šire, sa potencijalno opasnim sadržajem, na primer, u vezi sa dobrobiti dece na internetu. Ovo je uvek bilo lakše u vezi sa oflajn medijima, gde postoji razmak između prijema informacija i njihove objave. Ako pošaljem neprimeren sadržaj nacionalnim novinama, urednik ima vremena pre objave novina da odluči da ga ne objavi. Ovo je teže u slučaju društvenih mreža, gde se zamisao, njeno izražavanje i objava na platformi društvenih mreža odvijaju gotovo istovremeno – kaže Dejvid Em. - S druge strane, tehnologija sada može da omogući društvenim mrežama da filtriraju sadržaj. Ali one nisu odgovorne na isti način kao oflajn mediji. Opšti stav koji zauzimaju je da su „platforma za druge da se izraze”. Možda to treba da se promeni.

I. Radoičić