Тема "Дневника" : Инђија на путу да постане највеће сремско градилиште

“ Владало је веровање да Инђија има опремљену индустријску зону, али то није тако јер, да јесте, не бисмо данас толико у њој градили и радили – објашњава Гак за „Дневник”. – Права истина је да тек данас можемо говорити о опремљеној индустријској зони и да оно што смо протеклу више од годину улагали почиње да даје резултате. Општина Инђија је свакако могла новац преусмерити на неке друге ствари, које би грађанима биле видљивије и политичке популарније, као што је, на пример, да урадимо пијацу, паркинг или друге објекте у самом граду, али ми смо се определили да радимо озбиљно, одговорно и у интересу општине за дужи период. Због тога  смо те паре определили пре свега у овој првој години за уређење индустријске зоне. То је донело резултате.”

Наш саговорник истиче да је данас инђијска индустријска зона – уз напомену да се реч о општинском земљишту које се нуди домаћим и страним инвеститорима за куповину – потпуно комунално опремљена. 

“ Тек сада смо индустријску зону потпуно комунално опремили, саобраћајна инфраструктура је комплетно урађена – урадили смо око 1,3 километар пута, водоводна мрежа је развучена целом трасом и у овом тренутку почињу радови на другој фази, када ћемо привести крају неке приступне саобраћајнице и на тој деоници урадити канализацију, телекомункације, струју, гасну мрежу, све. Инђија данас нуди дефинитивно најопремљенију индустријску зону у правом смислу речи, односно онакву каква је потребна за привлачење инвеститора. Управо због тога што смо урадили и радимо и имамо неке конкретне резултате, који се могу видети и који нису само на бази рекламе, већ свако од грађана Инђије ко прође тим деоницама види да се гради, види да се много ради, и то је био наш циљ: да створимо општину која ће изаћи у сусрет сваком инвестотору и да Инђија буде локална самоуправа у којој ће се највише градити до 2020. или, укратко, највеће сремско градилиште”, каже Гак.

Требаће радници из суседних општина

" Како се садашњи тренд развија, дефинитивно ћемо имати стопу незапослености која ће бити за респект у целој Србији. И не само то, Инђија ће сигурно морати да увози радну снагу из суседних општина да бисмо задовољили све потребе инвеститора “,  тврди Гак, додајући да у најави има и веће инвестиције које ће донети више од 1.000 нових радних места, али да је о томе још рано говорити јер формално још ништа није потписано.  

Инђија је имала лош период од 2012. до 2017. године по питању нових радних места и привлачења страних и домаћих инвеститора, напомиње Гак, додајући да се то сада драстично мења и да се и сами грађани Инђије ускоро осетити бољитак због онога што је за prеthodnu нешто више од годину рађено.

“ Оживела је привредна активност на нашој територији и тиме је прекинуто петогодишње стагнирање јер већ имамо конкретне резулате. У североисточној индустријској зони у току је изградња првог логистичког центра домаћег инвеститора, а завршетак се очекује у децембру, када ће посао добити стотинак радника. Гради се још један привредни објекат, у којем ће посао добити још неколико десетина радника. Укупно би посао требало да добије око 140 радника. Такође, очекујемо да за неколико дана почну радови на изградњи фабрике „Квас”, која ће се налазити између „Грундфоса” и „Индофуда”. У процедури смо за отуђење још четири парцеле  из  јавне својине општине Инђија, што ће би значило седам нових привредних објеката. Намерно не кажем фабрике већ привредни објекти зашто што нешто јесу производни погони, а нешто логистистички центри”, каже Гак.

Уколико све буде текло по плану – а у току су и преговори с два већа инвеститора – у наредној години посао ће добити 650 радника.

Љ. Малешевић