Гаспром почео градњу Турског тока, Србија пажљиво прати градњу

"Почела је изградња гасовода ''Turski ток'' у Црном мору. Радови су почели на руској обали. Цеви гасовода је положио брод Аудасија компаније Алсеас, која је извођач радова на оба крака подморског дела гасовода", наводи се у саопштењу Гаспрома, а преноси руска агенција Тас с.



"Започели смо практичну фазу пројекта "Турски ток" - изградњу подморског дела. Пројекат се реализује по строгом плану и најкасније до краја 2019. године наши турски и европски потрошачи ће добити нову, поуздану руту за увоз руског гаса", изјавио је генерални директор Гаспрома Алексеј Милер.



Гаспром и швајцарска компанија Алсеас су у фебруару ове године потписали уговор о изградњи подморског дела гасовода "Турски ток", којим је предвиђено полагање цеви у дужини од 900 км по дну Црног мора.



Према ранијем писању медија, Гаспром је планирао да на лето отпочне радове на полагању цеви за морски део гасовода.



Пројектом Турски ток предвиђена је изградња гасовода којим ће се преко Црног мора допремати руски гас до европског дела Турске и даље до границе са Грчком. Подморски део гасовода је дугачак 910 километара, а копнени 180 километара.



Русија и Турска су 10. октобра 2016. године потписале међувладин споразум о изградњи пројекта Турски ток, према ком би први крак гасовода био намењен турским корисницима, док би се другим гас допремао у јужну и југоисточну Европу.



Сваки крак гасовода ће имати капацитет од по 15,75 милијарди кубних метара гаса годишње, а укупна вредност пројекта је процењена на 11,4 милијарде евра. Гаспромове инвестиције у овај пројекат би ове године требало да достигну 41,92 милијарде рубаља (722 милиона долара).



Споразум о изградњи гасовода "Турски ток" је постигнут у децембру 2014. године, након што се, због изостанка сагласности Бугарске, изјаловио пројекат изградње гасовода "Јужни ток".



Првобитним планом је било предвиђено да четири линије гасовода "Турски ток" имају капацитет од 63 милијарде кубних метара гаса годишње.



Међутим, директор Гаспрома Алексеј Милер је изјавио да ће се градити само две линије, јер гасовод Северни ток 2 може да покрије растућу тражњу Европе за гасом.



Након што су турске војне снаге обориле руски војни авион на сиријској граници у новембру 2015. године, руски министар енергетике Александар Новак је саопштио да су преговори о изградњи гасовода "Турски ток" обустављени.



Председник Русије Владимир Путин и његов турски колега Реџеп Тајип Ердоган договорили су се о обнављању пројекта "Турски ток" поцетком августа прошле године на састанку у Санкт Петербургу, који је уследио после Ердогановог извињења руском председнику због обарања руског авиона и погибије пилота.

Антић: Пажљиво пратимо градњу гасовода Турски ток

Министар енергетике Александар Антић је изјавио данас да Турски ток за сада обухвата само изградњу гасовода између Русије и Турске, али да Влада Србије пажљиво прати тај пројекат пошто би наша земља евентуално могла да се прикључи уколико би се тај гасовод развијао у наредном периоду.



“Србија тренутно има само један правац снабдевања гасом преко Мађарске, неопходно је да извршимо диверсификацију”, рекао је Антић на отварању конференције “Нова српска енергетска стратегија”.



Он је истакао да Влада Србије прати шта се дешава са пројектима као што су Сверни ток 2 и Турски ток додајући да су све то неке шансе за нас.



“Гарантујем да ова влада није заљубљена ни у један пројекат, већ поклања пажњу свим пројектима који могу да обезбеде грађанима сигурне енергенте по конкурентним ценама”, нагласио је Антић.



Коментаришући то што је Гаспром објавио да је почела градња гасовода Турски ток између Русије и Турске, Антић је казао да је Турски ток у овој фази потписан само за правац снабдевања гасом за турско тржиште.



“Пажљиво пратимо да ли ће се тај гасовод развијати и даље и у наставку представљати нову инфраструктуру која може да буде од значаја за нас и одговорно разматрамо све могућности и сва сценарија и бићемо део решења која су реална”, навео је он.



Он је рекао да Србија ради и на гасној интерконекцији са Бугарском и да је предвиђено финансирање кроз грант ЕУ од 50 милиона евра .