Gasprom počeo gradnju Turskog toka, Srbija pažljivo prati gradnju
MOSKVA: Ruska gasna kompanija Gasprom je počela sa polaganjem cevi za morski deo gasovoda "Turski tok" na ruskoj obali Crnog mora, saopšteno je iz te kompanije.
"Počela je izgradnja gasovoda ''Turski tok'' u Crnom moru. Radovi su počeli na ruskoj obali. Cevi gasovoda je položio brod Audasija kompanije Alseas, koja je izvođač radova na oba kraka podmorskog dela gasovoda", navodi se u saopštenju Gasproma, a prenosi ruska agencija Tas s.
"Započeli smo praktičnu fazu projekta "Turski tok" - izgradnju podmorskog dela. Projekat se realizuje po strogom planu i najkasnije do kraja 2019. godine naši turski i evropski potrošači će dobiti novu, pouzdanu rutu za uvoz ruskog gasa", izjavio je generalni direktor Gasproma Aleksej Miler.
Gasprom i švajcarska kompanija Alseas su u februaru ove godine potpisali ugovor o izgradnji podmorskog dela gasovoda "Turski tok", kojim je predviđeno polaganje cevi u dužini od 900 km po dnu Crnog mora.
Prema ranijem pisanju medija, Gasprom je planirao da na leto otpočne radove na polaganju cevi za morski deo gasovoda.
Projektom Turski tok predviđena je izgradnja gasovoda kojim će se preko Crnog mora dopremati ruski gas do evropskog dela Turske i dalje do granice sa Grčkom. Podmorski deo gasovoda je dugačak 910 kilometara, a kopneni 180 kilometara.
Rusija i Turska su 10. oktobra 2016. godine potpisale međuvladin sporazum o izgradnji projekta Turski tok, prema kom bi prvi krak gasovoda bio namenjen turskim korisnicima, dok bi se drugim gas dopremao u južnu i jugoistočnu Evropu.
Svaki krak gasovoda će imati kapacitet od po 15,75 milijardi kubnih metara gasa godišnje, a ukupna vrednost projekta je procenjena na 11,4 milijarde evra. Gaspromove investicije u ovaj projekat bi ove godine trebalo da dostignu 41,92 milijarde rubalja (722 miliona dolara).
Sporazum o izgradnji gasovoda "Turski tok" je postignut u decembru 2014. godine, nakon što se, zbog izostanka saglasnosti Bugarske, izjalovio projekat izgradnje gasovoda "Južni tok".
Prvobitnim planom je bilo predviđeno da četiri linije gasovoda "Turski tok" imaju kapacitet od 63 milijarde kubnih metara gasa godišnje.
Međutim, direktor Gasproma Aleksej Miler je izjavio da će se graditi samo dve linije, jer gasovod Severni tok 2 može da pokrije rastuću tražnju Evrope za gasom.
Nakon što su turske vojne snage oborile ruski vojni avion na sirijskoj granici u novembru 2015. godine, ruski ministar energetike Aleksandar Novak je saopštio da su pregovori o izgradnji gasovoda "Turski tok" obustavljeni.
Predsednik Rusije Vladimir Putin i njegov turski kolega Redžep Tajip Erdogan dogovorili su se o obnavljanju projekta "Turski tok" pocetkom avgusta prošle godine na sastanku u Sankt Peterburgu, koji je usledio posle Erdoganovog izvinjenja ruskom predsedniku zbog obaranja ruskog aviona i pogibije pilota.
Antić: Pažljivo pratimo gradnju gasovoda Turski tok
Ministar energetike Aleksandar Antić je izjavio danas da Turski tok za sada obuhvata samo izgradnju gasovoda između Rusije i Turske, ali da Vlada Srbije pažljivo prati taj projekat pošto bi naša zemlja eventualno mogla da se priključi ukoliko bi se taj gasovod razvijao u narednom periodu.
“Srbija trenutno ima samo jedan pravac snabdevanja gasom preko Mađarske, neophodno je da izvršimo diversifikaciju”, rekao je Antić na otvaranju konferencije “Nova srpska energetska strategija”.
On je istakao da Vlada Srbije prati šta se dešava sa projektima kao što su Sverni tok 2 i Turski tok dodajući da su sve to neke šanse za nas.
“Garantujem da ova vlada nije zaljubljena ni u jedan projekat, već poklanja pažnju svim projektima koji mogu da obezbede građanima sigurne energente po konkurentnim cenama”, naglasio je Antić.
Komentarišući to što je Gasprom objavio da je počela gradnja gasovoda Turski tok između Rusije i Turske, Antić je kazao da je Turski tok u ovoj fazi potpisan samo za pravac snabdevanja gasom za tursko tržište.
“Pažljivo pratimo da li će se taj gasovod razvijati i dalje i u nastavku predstavljati novu infrastrukturu koja može da bude od značaja za nas i odgovorno razmatramo sve mogućnosti i sva scenarija i bićemo deo rešenja koja su realna”, naveo je on.
On je rekao da Srbija radi i na gasnoj interkonekciji sa Bugarskom i da je predviđeno finansiranje kroz grant EU od 50 miliona evra .