(ФОТО) ДНЕВНИК ОТКРИВА: ДО КРАЈА ГОДИНЕ ГОТОВ АУТОПУТУ КУЗМИН–СРЕМСКА РАЧА; До границе са БиХ возићемо брзином од 130 на сат
Премијер Милош Вучевић рекао је уочи Свесрпског сабора који је у суботу одржан у Београду да се нада да ће до краја године бити завршен комплетан аутопут од Кузмина до Сремске Раче.
- То значи да имамо директну везу ауто-пута Београд - Загреб са прелазом на Сремској Рачи. Мислим да је ово велики пројекат који ће олакшати живот грађанима и надам се да ће наши турски партнери који су ангажовани на извођењу радова заједно са компанијама из Србије и РС поштовати рокове. Као што смо чули представник компаније је потврдио да ће до краја године бити завршен ауто-пут од Кузмина до Сремске Раче- рекао је Вучевић новинарима у обиласку моста на Сави заједно са званичницима Републике Српске.
Делегација Српске и Србије обишла је радове на мосту и деоницу аутопута од Кузмина до Раче коју гради и финансира Србија. Тако ће аутопутем Београд - Кузмин - Рача, Република Српска и Србија бити спојене аутопутем.
Министар грађевинарства Горан Весић појаснио је да ће нови мост преко Саве са шест саобраћајних трака бити у саобраћају до краја ове године. Овај мост део је аутопута Београд - Сарајево у оквиру кога се гради 18 километара саобраћајнице од Сремске Раче до Кузмина, а Република Српска 20 км од Бијељине до Сремске Раче.
Репортери „Дневника” недавно су обишли радове на деоници новог аутопута између Кузмина и Сремске Раче. Како се могло видети завршени су земљани радови , урађена је подлога за комплетну трасу, завршавају се сви објекти на траси.
Пре неколико дана завршени су радови на мосту преко реке Босут, недалеко од истоименог села, где је током извођења радова и ток реке био практично заустављен. Након завршетка постављање конструкције и бетонирања, и река испод је поново потекла пуним током.
Из „Путева Србије” кажу да сама саобраћајница кроз сремску равницу није толико проблематична, али да изградња великог броја објеката који су везани за нови ауто-пут компликује реализацију пројекта.
Наиме, уз 18 километара аутопута гради се велики мост преко реке Саве (1.310 метара), још осам мањих мостова, 11 пропуста, пет надвожњака и две велике петље - Босутска и Кузминска где ће бити прикључење на овај део аутопута.
Најзахтевнији подухват на овој деоници свакако је био нови мост преко Саве који се састоји од прилазних бетонских конструкција на левој и десној обали Саве, дужине 530 и 450 метара и челичне конструкције над реком дужине 330 метара. Највећи део посла на мосту је урађен и овај објекат сада чека да му из Србије и са друге стране из БиХ „приђу” саобраћајнице које се интензивно раде.
Деоница Кузмин-Рача пројектована је за брзину од 130 километара на сат са две траке по смеру уз једну зауставну, а на првом директном аутопуту између Србије и БиХ, Републике Српске, биће и јединствен, заједнички гранични прелаз на српској страни у Сремској Рачи у непосредној близини прелаза који се тренутно користи у овом месту.
Отварање новог граничног прелаза је условљено и изградњом аутопута са босанске стране где добро напредују радови на деоници од Сремске Раче до Бијељине, дужине око 17 километара. Изградња пута кроз Републику Српску, који финансира и Србија, у сличној је фази као и деоница од Кузмина до Сремске Раче па се очекује да ће план о отварању граничног прелаза у 2025. години, бити остварен.
У обе државе се очекује да ће развијање путне мреже поред повезивања свих делова земље допринети децентрализацији и привредном развоју јер ће се убрзати проток роба, услуга и људи.
Ово је први део изградње „прстена“, који ће кроз Републику Српску ићи преко Бијељине и Брчког, ка Тузли и Сарајеву. С друге стране „кружног тока“, Сарајево и Београд ће бити повезани преко новог ауто-пута „Милош Велики“, од Котромана код Пожеге, преко Вишеграда и Рогатице, до Сарајева.
Завршетак радова на деоници од Кузмина до Сремске Раче очекује се до краја ове године, слична су очекивања и за наставак аутопута ка Бијељини, док ће потпуна експлоатација овог аутопута од геостратешког значаја, који ће спојити Београд и Сарајево, зависити од интензитета радова у Босни и Херцеговини.
Нико Перковић
Фото В. Фифа