Дуг по кредитним картицама грађанима најтеже пада

Србије. Док код велике привреде доцња прелази 20 одсто, а код мале је близу тога, код грађна је то 7,3 одсто. Али, постоји један сегмент задуживања где су и грађани близу привредника. То су обавезе везане за кредитне картице.

Доцња је код њиха чак 18,2 процента. Рате су ту мање него код обичних кредита, али очито теже падају грађанима. Разлог велике доцње је губитак посла и олако схватање обавеза. Поред тога, позајмице по картицама су скупе обавезе, од њих је неповољнији само „минус .

Почетком ове године у Србији је код грађана било 1.164.596 кредитних картица, а последњег дана јула 1.121.817. Смањење броја картица од 42.779 је нешто на шта свакако треба обратити пажњу. А разлози су бројни - грађани се преко картица олако задуже, не испуњавају обавезе и не одазивају се на позиве банака за догвор. Када две - три рате нису плаћене а од клијента ни трага ни гласа, банка укине картицу и позове клијента да цео дуг измири ођедном. Он обично није у могућности да све плати и пада у доцњу. Са дугом направљеним преко картице догађа се исто што и са кредитом. Банке и клијент покушавају да се договоре о отплати рефинансирању, нуде грејс период. Тражи се решење пре него што дође до принудне наплате.

Стручњак са Београдске банкарске академије др Малиша Ђукић каже да су узроци доцње код обавеза везаних за кредитне картице исти као и за друге бавезе. Грађанима се смањује зарада или касни, остају без посла и без прихода. У таквим условима тешко је редовно испуњавати обавезе.

Банке се труде да на тржиште пласирају такве услуге које ће клијентима помоћи да их лакше отплаћују.Тако је Креди Агрикол банка понудила позамицу преко кредитне картице - на рок отплате од 60 месеци. При томе, клијенти сами бирају колика ће им бити рата

- Сматрали смо да ће сами лакше проценити своје могућности и тако моћи да испуне обавезе на време, то одговара и њима и нама - каже Светозар Шијачић, руководилац за послове са становништвом и члан Извршног одбора Креди Агрикол банке .

Он напомиње да је клијентима који остану без посла тешко у први мах да испуњавају обавезе, али код многих то не траје дуго. Тако има клијената који, и ако су формално без посла, обавезе измирују редовније од запослених, било да се ради о онима који су добили отказ или су имали приватни бизнис па га угасили.

Банке се труде да клијентима помогну и тако што са појединим компанијама са којима сарађују имају договор о бескамантом кредитирању за куповину на картице. Овим програмима су обухваћене бројне робе и услуге од техничког прегледа возила,преко одеће и асортимана хипер маркета па до техничке робе и намештаја. Списак повлашћених продавница свака банка има на свом сајту. Ово је велика погодност јер су камате код картица високе и иду од 24 до чак 30 одсто на годишњем нивоу.

Д. Вујошевић

Опрезни клијенти

Упркос великој доцњи из података Кредитног бироа Удружења банка Србије, може се закључити да су клијенти прилично обазриви када се задужују преко кредитних платних картица. Банке су им одбориле да тако потроше 81,06 милијарду динара, а искористили су мање од половине, односно 35,22 милијарде динара. У доцњи је 83.172 картица. Та бројка се незнанто променила од почетка година. Тада је  83.511 картица било у доцњи. Прецизније обавезе преузете по њима нису се испуњавале дуже од 60 дана од рока доспећа.