Државних службеника мора бити још 5.000 мање

Њихов број ће морати да се смањи јер је, према одлуци Владе Србије о максималном броју запослених за ову годину, планирано да их буде 451.433, односно мање за 11.241 запослених.

Државни секретар Министарства државне управе и локалне самоуправе Милош Поповић објашњава за “Дневник” да је одлука Владе Србије о максималном броју запослених за 2017. годину само наставак процеса рационализације броја запослених у јавном управи, која је отпочела крајем 2014.године.

„Сада је донета одлука којом се утврђује максималан број запослених у свим државним органима и институцијама за 2017.годину и предвиђено је смањење броја запослених за око 11.241 у односу на prеthodnu одлуку из 2015. године“, рекао је Поповић: „ Смањење броја запослених односи се на прошлу годину, када је број запослених смањен за око 6.500 људи, што је чак и више него што је договорено са ММФ-ом, као и на ову, када ће у држваним органима и институцијама бити додатно смањењен број запослених  за 5.000, што ће бити реализовати до краја године.“

Смањење запослених у држваним органима и институцијама ни овога пута није урађено линеарно, а приликом дефинисања инструкција сагледани су стандарди и приоритети у оквиру сваког ресора. Поповић истиче да сада неће бити смањења броја запослених у свим ресорима, да ће бити и оних у којима се очекују нова запошљавања. То се, пре свега, односи на здравство и инспекцијске службе, али и неке општинама, у којима је запослених мање од предвиђеног броја.

Међу 45 локалних самоуправа које ће моћи до краја 2017. године да повећају број запослених има и општина из Војводине, али има и оних које ће морати да смањују њихов број.

„Ове године су у рационализацији у фокусу већи градови, где ће бити највише бити смањен број запослених како би се приближио максималном броју дефинисаном законом за сваку јединицу локалне самоуправе. Међу онима који ће до краја године морати да смање број запослених су и Нови Сад, Београд, Ниш, Крагујевац, Пожаревац...“, каже Милош Поповић. 

„Од почетка рационализације водимо рачуна да се не спроводи  линеарно и да се број запослених не смањује свуда исто већ тамо где псотоје вишкови и простор за уштеде јер се на тај начин отвара могућност за запошљавање оних који су најпотребији у систему. Тако ће ове године у сектору здравства бити интезивног запошљавања. Планирано је  запошљавање око 2.500 људи у овом сектору - око 2.000 медицинских сестара и око 500 лекара. То је омогућено управо рационализацијом у области здравства јер је протекле две године смањен број немедицинског особља, и остварене уштеде како би се запослили кадрова који су у здравству потребни. Исто важи и за запослене у свим инспекцијским службама, које су веома важне за увођење реда у систем и контроле примене закона против сиве економије. У овој области планирано је повећање броја запослених и то пре свега у Пореској управи“, каже Поповић.

Законом о одређивању максималног броја запослених у јавном сектору дефинисан је оптималан број запослених ya сваку општину. Локалне самоуправе, у којима је било више запослених од дозвољеног имале су обавезу да смање њихов број, док су оне у којима је радило мање људи од предвиђеног оптимума добиле могућност за нова запошљавања.

„Од краја 2014.године до краја априла ове, на локалу је за око 8.000 запослених мање, а готово две трећине радило је у јавним и комуналним предузећма. Ове године у општинама је планирано додатно смањење запослених за 2.500. Ипак, има и општина у којима је ново запошљавање могуће. И док у 90 општина и даље мора постепено да се смањује број запослених, у 45 локалних самоуправа биће омогућено поступно запошљавање нових радника до краја године“, истакао је Поповић.

        Љ. Малешевић