Дивља градња је кривично дело

грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Александра Дамњановић.

Говорећи о новом закону у тој области, она је указала на то да се мешају појмови и да је реч о закону о озакоњењу свих незаконито изграђених објеката, што је битна разлика у односу на легализацију јер се први пут новим законом утврђује да питање озакоњења представља јавни интерес за Србију. Коментаришући постојање толиког броја бесправно саграђених објеката, Александра Дамњановић је указала на то да, не само што нема података о томе да су безбедни за своје кориснике већ угрожавају и оне који су легално градили.

– Суштина је да држава практично прописивањем тих минималних услова омогући упис права својине јер свака уређена држава као једно од својих првих питања уређује својинска питања и уређује своју евиденцију о тим непокретностима – нагласила је Александра Дамњановић.

У том броју незаконито изграђених објеката породичне куће и станови чине 80 одсто, прецизирала је државна секретарка Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре. Она је подсетила на то да је од 2002. године бесправна градња кривично дело и да сада 770.000 људи не потпада под кривичну одговорност, али да је око 800.000 лица по тренутно важећем закону практично учинило кривично дело бесправне градње.

Она је указала на то да, када се обнародује нови закон, креће нова бесправна градња, а да би се то спречило, постоје сателитски снимци којима је дефинисано стање одређеног датума ове године, тако да ће свака нова бесправна градња после тог датума бити санкционисана, а касније објекти неће бити предмет озакоњења.

Александра Дамњановић је упозорила на то да правно донето решење о рушењу објекта не застарева и да постоје само два могућа решења – да се објекат озакони или да буде срушен.

Нацрт закона о озакоњењу објеката предвиђа 238 пута ниже трошкове и три пута мање докумената, речено је на конференцији за новинаре у Влади Србије.

Е. Дн.