Дај плату банци, живећеш од хонорара, ренте

Срећом па и они и наше финансијске куће имају ту врло флексибилан став тако да данас код банака клијент може да добије позајмицу у висини готово целе плате. Тајна је у томе што, изгледа, све више клијената банака, осим на плату, рачуна и на додатна примања из послова у сивој зони, хонораре, добит од рентирања…

Времена су се променила и банке једноставно прихватају реалност. Осим тога, сви знају да се код нас у приватном сектору плате са све доприносима примају само делимично. Други део газда обично исплаћује на руке. Које је од та два зарађена дела примања већи, вероватно је различито од компаније до компаније.

"Сматрам да у овом случају не треба кривити банке ", објашњава професор Економског факултета у Београду др Милојко Арсић и додаје да оне ни не треба  да се боре против сиве економије. То је посао порезника, у Србији, као и у свету. Банке само прихватају реалност.

"Уосталом, то колико ће се неко задужити – да ли половину плате или четвртину – и није нешто што банкама гарантује сигурну наплату кредита. Када се одобрава кредит, у обзир треба узети све приходе, затим погледати колико чланова породице живи од тога и какви су неопходни трошкови. На банкама је затим да процене кредитни капацитет", каже Арсић.

Банкарима је битно да клијенти који се код њих задужују имају поуздан приход. Данас је оно што се добије од рентирања куће или локала сигурније него плата. Компаније се оснивају, али и гасе, а и без тога се дешава да многи преко ноћи остану без посла и, наравно, плате. Уколико задужени клијент има имовину или сталне приходе, банка има из чега да се наплати.

Ипак, када клијент дође у банку да подигне кредит, прво ће га питати за плату и рећи колика рата може да буде. Али то је више оквир и путоказ – банке обично касније процењују и друге параметре.

Тако, рецимо, у Уникредит банци клијент може да се задужи до 50 одсто зараде. Већа задужења могућа су када се узима стамбени кредит. У Интези је распон 20 до 60 одсто од примања, у Комерцијалној банци је до 70 одсто. Они при одбравању процењују примања клијента, висину кредита који жели да подигне, валуту у којој се задужује и онда доносе одлуку.

А шта ће бити када се покаже да су обе стране лоше рачунале и да клијент не може да враћа дуг? Ту су онда спасоносни кредити за рефинансирање. Банкама више одговара клијент који редовно плаћа него онај који је дуг вратио.

Кредитне обавезе према банкама грађани Србије испуњавају доста редовно. У доцњу званично падају када не уплате новац за преузете обавезе 60 дана од тренутка доспећа на наплату. Изгледа да и они и банке добро процењују степен задужености јер је за прво пола године доцња у сектору становништва чак смањена. Подаци Кредитног бироа Удружења банка Србије говоре да је доцња код грађана 31. децембра 2016.  била 6,8 одсто, а последњег дана јуна ове године 6,1 одсто.   

Д. Вујошевић