Daj platu banci, živećeš od honorara, rente
Kada naši ljudi procenjuju svoje želje i mogućnosti i uklapaju ih u bankarski kredit i svoju platu, obično nešo ne štima.
Srećom pa i oni i naše finansijske kuće imaju tu vrlo fleksibilan stav tako da danas kod banaka klijent može da dobije pozajmicu u visini gotovo cele plate. Tajna je u tome što, izgleda, sve više klijenata banaka, osim na platu, računa i na dodatna primanja iz poslova u sivoj zoni, honorare, dobit od rentiranja…
Vremena su se promenila i banke jednostavno prihvataju realnost. Osim toga, svi znaju da se kod nas u privatnom sektoru plate sa sve doprinosima primaju samo delimično. Drugi deo gazda obično isplaćuje na ruke. Koje je od ta dva zarađena dela primanja veći, verovatno je različito od kompanije do kompanije.
"Smatram da u ovom slučaju ne treba kriviti banke ", objašnjava profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Milojko Arsić i dodaje da one ni ne treba da se bore protiv sive ekonomije. To je posao poreznika, u Srbiji, kao i u svetu. Banke samo prihvataju realnost.
"Uostalom, to koliko će se neko zadužiti – da li polovinu plate ili četvrtinu – i nije nešto što bankama garantuje sigurnu naplatu kredita. Kada se odobrava kredit, u obzir treba uzeti sve prihode, zatim pogledati koliko članova porodice živi od toga i kakvi su neophodni troškovi. Na bankama je zatim da procene kreditni kapacitet", kaže Arsić.
Bankarima je bitno da klijenti koji se kod njih zadužuju imaju pouzdan prihod. Danas je ono što se dobije od rentiranja kuće ili lokala sigurnije nego plata. Kompanije se osnivaju, ali i gase, a i bez toga se dešava da mnogi preko noći ostanu bez posla i, naravno, plate. Ukoliko zaduženi klijent ima imovinu ili stalne prihode, banka ima iz čega da se naplati.
Ipak, kada klijent dođe u banku da podigne kredit, prvo će ga pitati za platu i reći kolika rata može da bude. Ali to je više okvir i putokaz – banke obično kasnije procenjuju i druge parametre.
Tako, recimo, u Unikredit banci klijent može da se zaduži do 50 odsto zarade. Veća zaduženja moguća su kada se uzima stambeni kredit. U Intezi je raspon 20 do 60 odsto od primanja, u Komercijalnoj banci je do 70 odsto. Oni pri odbravanju procenjuju primanja klijenta, visinu kredita koji želi da podigne, valutu u kojoj se zadužuje i onda donose odluku.
A šta će biti kada se pokaže da su obe strane loše računale i da klijent ne može da vraća dug? Tu su onda spasonosni krediti za refinansiranje. Bankama više odgovara klijent koji redovno plaća nego onaj koji je dug vratio.
Kreditne obaveze prema bankama građani Srbije ispunjavaju dosta redovno. U docnju zvanično padaju kada ne uplate novac za preuzete obaveze 60 dana od trenutka dospeća na naplatu. Izgleda da i oni i banke dobro procenjuju stepen zaduženosti jer je za prvo pola godine docnja u sektoru stanovništva čak smanjena. Podaci Kreditnog biroa Udruženja banka Srbije govore da je docnja kod građana 31. decembra 2016. bila 6,8 odsto, a poslednjeg dana juna ove godine 6,1 odsto.
D. Vujošević