Без закона о занатству неопходни едукација и смањење доприноса

То удружење се на више начина труди да пружи помоћ и подршку свим новосадским занатлијама, али и да их едукује путем обука које редовно организује. Ипак, и поред дугогодишњег труда, из Удружења наводе да непостојање закона о занатству отежава сваки аспекат пословања и напретка.

– Ми смо последња земља која још увек нема закон о занатству, и то је велики проблем – истиче Новаковић. – Нећемо ући у Европску унију док не испунимо поглавља 19 и 20 у којима све то стоји. Није ушла ни било која друга земља у окружењу док то није испунила. Често се чује да се нико не пријављује за учење заната, а то се неће ни променити док људи који одлучују, као и деца и њихови родитељи, не науче шта је занат и који занати уопште постоје. Прави мајстор у Немачкој је цењенији и више зарађује него било који интелектуалац, доктор, особа било које струке, а ми на томе морамо још много да радимо.

Славко Новаковић напомиње да су Нови Сад, па и Србија, остали без грађевинаца иако смо, како каже, „у том занату били први у Европи јер су били школовани на прави начин”. Он истиче да данашње компаније често имају проблем да нађу добре раднике, поготово мајсторе.

– Тржиште рада је пуно школованих економиста, правника, mеnayеra, а занатлија нема – наводи Новаковић, и додаје да је средњи слој изгубљен. – Ко ће нама оправити славину, а да не помињем неке озбиљније ствари? Те услуге су сада и добиле на цени јер мајстора нема много. Имамо неких приучених мајстора, који нигде нису добродошли. Због недостатка закона о занатству и осталих проблема није ни чудо што су сви отишли преко или ће тек отићи, мада више нема много занатлија ни да оде јер их немамо зато што их не школујемо сигурно 30 година, можда и више.

Наш саговорник се осврнуо и на значај реалног сектора који би, како каже, требало да буде цењенији, али и боље организован, школован и плаћен. Ако занатлија затвори радњу, Славко Новаковић наводи да постоји велика могућност да ће тада почети радити у црној зони, од чега, како наглашава, нико нема користи.

Удружење занатлија редовно организује курсеве и обуке за занатлије у сарадњи с Националном службом за запошљавање и Градом Новим Садом. И најновија обука је почела недавно. У питању је 40 полазника који ће бити организовани у мањим групама да би се испоштовале све епидемиолошке мере. Председник Удружења Славко Новаковић открива да се за сваку обуку коју организују јави три пута више људи од онога колико могу да приме.

– Људи су и те како заинтересовани за занате, заинтересовани да уче и раде, а ми се морамо борити да, поготово младе људе, научимо неком занату – истиче Новаковић. – Кад заврше обуку и добију сертификат, прво питање које постављају је „Како да отворимо малу занатску радњу?”. Ја им одговорим да ћемо им ми бити логистика да отворе радњу, а да је на њима да добро изуче занат и да га заволе.

– Није људима лепо да раде у црној зони, они би волели да раде јавно, да пријаве своје фирме и да имају и пензију и социјално осигурање, али то је постало неиздрживо – истиче наш саговорник. – Никако да схватимо шта послодавци стално траже, а траже да се ти доприноси, порези, смање на неки нормалан ниво. Тај нормалан ниво сам видео на више места, чак и у Северној Македонији, која је с неких 65 одсто преко ноћи смањила на 39 процената, као што је и у целој Европи. Само тако би нам се вратила деца, занатлије које су отишле из ове земље.

Као једно од потенцијалних решења Славко Новаковић наводи идеју представљања заната по новосадским средњим школама, када се пруже услови због актуелне епидемије. Тада ће представници Удружења младима објаснити који све занати постоје, како се живи од њих, шта значи предузетништво, како привреда не може без занатлија и друго.

– Све је настало од заната, а да смо ишли тим путем и да смо наставили то да негујемо, данас бисмо били високоиндустријализована земља. Барем у нашем оквиру били бисмо срећни и сви бисмо радили у земљи Србији, а не бисмо бежали у друге земље ради егзистенције. Немам ништа против страних компанија које нам долазе, али било би добро да се смање доприноси за наше предузетнике и занатлије да би и они били задовољни - закључује Новаковић.

К. Ивковић Ивандекић