Bez zakona o zanatstvu neophodni edukacija i smanjenje doprinosa

To udruženje se na više načina trudi da pruži pomoć i podršku svim novosadskim zanatlijama, ali i da ih edukuje putem obuka koje redovno organizuje. Ipak, i pored dugogodišnjeg truda, iz Udruženja navode da nepostojanje zakona o zanatstvu otežava svaki aspekat poslovanja i napretka.

– Mi smo poslednja zemlja koja još uvek nema zakon o zanatstvu, i to je veliki problem – ističe Novaković. – Nećemo ući u Evropsku uniju dok ne ispunimo poglavlja 19 i 20 u kojima sve to stoji. Nije ušla ni bilo koja druga zemlja u okruženju dok to nije ispunila. Često se čuje da se niko ne prijavljuje za učenje zanata, a to se neće ni promeniti dok ljudi koji odlučuju, kao i deca i njihovi roditelji, ne nauče šta je zanat i koji zanati uopšte postoje. Pravi majstor u Nemačkoj je cenjeniji i više zarađuje nego bilo koji intelektualac, doktor, osoba bilo koje struke, a mi na tome moramo još mnogo da radimo.

Slavko Novaković napominje da su Novi Sad, pa i Srbija, ostali bez građevinaca iako smo, kako kaže, „u tom zanatu bili prvi u Evropi jer su bili školovani na pravi način”. On ističe da današnje kompanije često imaju problem da nađu dobre radnike, pogotovo majstore.

– Tržište rada je puno školovanih ekonomista, pravnika, menayera, a zanatlija nema – navodi Novaković, i dodaje da je srednji sloj izgubljen. – Ko će nama opraviti slavinu, a da ne pominjem neke ozbiljnije stvari? Te usluge su sada i dobile na ceni jer majstora nema mnogo. Imamo nekih priučenih majstora, koji nigde nisu dobrodošli. Zbog nedostatka zakona o zanatstvu i ostalih problema nije ni čudo što su svi otišli preko ili će tek otići, mada više nema mnogo zanatlija ni da ode jer ih nemamo zato što ih ne školujemo sigurno 30 godina, možda i više.

Naš sagovornik se osvrnuo i na značaj realnog sektora koji bi, kako kaže, trebalo da bude cenjeniji, ali i bolje organizovan, školovan i plaćen. Ako zanatlija zatvori radnju, Slavko Novaković navodi da postoji velika mogućnost da će tada početi raditi u crnoj zoni, od čega, kako naglašava, niko nema koristi.

Udruženje zanatlija redovno organizuje kurseve i obuke za zanatlije u saradnji s Nacionalnom službom za zapošljavanje i Gradom Novim Sadom. I najnovija obuka je počela nedavno. U pitanju je 40 polaznika koji će biti organizovani u manjim grupama da bi se ispoštovale sve epidemiološke mere. Predsednik Udruženja Slavko Novaković otkriva da se za svaku obuku koju organizuju javi tri puta više ljudi od onoga koliko mogu da prime.

– Ljudi su i te kako zainteresovani za zanate, zainteresovani da uče i rade, a mi se moramo boriti da, pogotovo mlade ljude, naučimo nekom zanatu – ističe Novaković. – Kad završe obuku i dobiju sertifikat, prvo pitanje koje postavljaju je „Kako da otvorimo malu zanatsku radnju?”. Ja im odgovorim da ćemo im mi biti logistika da otvore radnju, a da je na njima da dobro izuče zanat i da ga zavole.

– Nije ljudima lepo da rade u crnoj zoni, oni bi voleli da rade javno, da prijave svoje firme i da imaju i penziju i socijalno osiguranje, ali to je postalo neizdrživo – ističe naš sagovornik. – Nikako da shvatimo šta poslodavci stalno traže, a traže da se ti doprinosi, porezi, smanje na neki normalan nivo. Taj normalan nivo sam video na više mesta, čak i u Severnoj Makedoniji, koja je s nekih 65 odsto preko noći smanjila na 39 procenata, kao što je i u celoj Evropi. Samo tako bi nam se vratila deca, zanatlije koje su otišle iz ove zemlje.

Kao jedno od potencijalnih rešenja Slavko Novaković navodi ideju predstavljanja zanata po novosadskim srednjim školama, kada se pruže uslovi zbog aktuelne epidemije. Tada će predstavnici Udruženja mladima objasniti koji sve zanati postoje, kako se živi od njih, šta znači preduzetništvo, kako privreda ne može bez zanatlija i drugo.

– Sve je nastalo od zanata, a da smo išli tim putem i da smo nastavili to da negujemo, danas bismo bili visokoindustrijalizovana zemlja. Barem u našem okviru bili bismo srećni i svi bismo radili u zemlji Srbiji, a ne bismo bežali u druge zemlje radi egzistencije. Nemam ništa protiv stranih kompanija koje nam dolaze, ali bilo bi dobro da se smanje doprinosi za naše preduzetnike i zanatlije da bi i oni bili zadovoljni - zaključuje Novaković.

K. Ivković Ivandekić