После 8 деценија први ИПО у Србији: Новци с берзе за струју на ветар

Реч је о компанији „Финтел енергија” а. д., која је ћерка-фирма компаније „Финтел енергија” С.п.А, изјавио је директор Београдске берзе Синиша Крнета.

Како је даље казао, већ девет месеци ради се на ИПО процесу за ту енергетску компанију и очекује се да би у првој половини ове године Београдска берза могла да добије прву ИПО још од 1940. године.

„Финтел енергија” планира да путем ИПО прикупи 15 милиона евра од институционалних и појединачних инвеститора, а новац ће бити искоришћен за изградњу ветропарка „Кошава”, капацитета 117 MW, као и других пројеката који су у развоју.

Крнета је истакао да би то могло мотивисати и институционалне и индивидуалне инвеститоре да у време, како је навео, екстремно ниских каматних стопа, свој новац уложе на берзи.

Србија је једна од ретких постсоцијалистичких земаља која током транзиције није имала иницијалне јавне понуде на берзи, подсетио је он.

Као супротан пример навео је хрватско тржиште капитала, које је одавно искусило ИПО, а фирме који су „пробиле лед”, биле су државни „Хрватски телеком” и ИНА, да би уследио низ ИПО из приватног сектора, и то из индустрије хране, бродоградње, специјалног поморског транспорта.

Он сматра да потенцијал тржишта капитала Србије огроман и у највећој мери неискоришћен јер „ниједна приватизација није спроведена изласком фирме на берзу, нити је нека компанија прикупила потребан капитал понудивши део акција на продају, што је увек најповољнији начин да се дође до потребних пара”.

Крнета је подсетио и на то да 15 година траје борба те институције да дође до ИПО акција на српској берзи, односно да се тај модел користи за финансирање развоја, и због тога берза већ готово две године највећи део својих капацитета и ресурса усмерава на промоцију ИПО.

Идентификовали смо 40-50 компанија које су у рукама појединачних власника, породица или партнера, од којих је око 70 одсто пристало да нас прими и саслуша зашто би било добро да се одлуче за ИПО, рекао је Крнета, и додао да не заговара тезу да је ИПО решење свих њихових проблема, али наглашава да је важно да се власницима компанија објасни да је то добар начин на који могу наставити улагање у свој развој.

Директор Београдске берзе је оценио и да је трговање акцијама у Србији угрожено.

Ми на регулисаном тржишту у овом тренутку имамо свега 31 компанију, од којих су на прајм листингу само четири, док остатак од 590 компанија, које су такође формално на берзи, представљају хартије које немају ликвидност, инвеститори се не интересују за њих јер нису тржишно атрактивне, па нема ни промета, рекао је он.

Крнета је казао да у Србији и даље постоји велики степен незнања, али и неразумевања чему служи берза, због чега ради на томе да Београдска берза, која је последњих 20 година доживљавана као последњи вагон у економском возу домаће привреде, коначно заузме место које јој припада.

Он сматра да је могућ заокрет и да српско тржиште капитала нуди потенцијал, због чега је Београдска берза, уз подршку Европске банке за обнову и развој (ЕБРД), почела пројекат „Сербиа ИПО Го”, који је усмерен на промоцију и помоћ у реализациј ИПО у сектору приватних компанија. Објаснио је да ће током трајања програма, до краја марта 2019. године, бити идентификоване заинтересоване компаније.

Пројекат „Сербиа ИПО Го” има за циљ да барем две-три компаније, почетком наредне године објаве ИПО или почну припреме за ИПО, казао директор Београдске берзе.

Крнета очекује да би ИПО омогућили бржи развој Београдске берзе, која је након почетка светске економске кризе доживела пад. Како је навео, рекордан промет Београдске берзе, већи од две милијарде евра, остварен је 2007. године, да би већ 2008. износио 882 милиона евра.

Иако је промет 2017. био 550 милиона евра, што је највећи износ остварен од почетка кризе, нисмо задовољни јер је 85 одсто тог промета остварено у трговини обвезницама, а не акцијама које стварају ликвидност и привлаче инвеститоре, казао је Крнета.

Д. Урошевић