Posle 8 decenija prvi IPO u Srbiji: Novci s berze za struju na vetar

Reč je o kompaniji „Fintel energija” a. d., koja je ćerka-firma kompanije „Fintel energija” S.p.A, izjavio je direktor Beogradske berze Siniša Krneta.

Kako je dalje kazao, već devet meseci radi se na IPO procesu za tu energetsku kompaniju i očekuje se da bi u prvoj polovini ove godine Beogradska berza mogla da dobije prvu IPO još od 1940. godine.

„Fintel energija” planira da putem IPO prikupi 15 miliona evra od institucionalnih i pojedinačnih investitora, a novac će biti iskorišćen za izgradnju vetroparka „Košava”, kapaciteta 117 MW, kao i drugih projekata koji su u razvoju.

Krneta je istakao da bi to moglo motivisati i institucionalne i individualne investitore da u vreme, kako je naveo, ekstremno niskih kamatnih stopa, svoj novac ulože na berzi.

Srbija je jedna od retkih postsocijalističkih zemalja koja tokom tranzicije nije imala inicijalne javne ponude na berzi, podsetio je on.

Kao suprotan primer naveo je hrvatsko tržište kapitala, koje je odavno iskusilo IPO, a firme koji su „probile led”, bile su državni „Hrvatski telekom” i INA, da bi usledio niz IPO iz privatnog sektora, i to iz industrije hrane, brodogradnje, specijalnog pomorskog transporta.

On smatra da potencijal tržišta kapitala Srbije ogroman i u najvećoj meri neiskorišćen jer „nijedna privatizacija nije sprovedena izlaskom firme na berzu, niti je neka kompanija prikupila potreban kapital ponudivši deo akcija na prodaju, što je uvek najpovoljniji način da se dođe do potrebnih para”.

Krneta je podsetio i na to da 15 godina traje borba te institucije da dođe do IPO akcija na srpskoj berzi, odnosno da se taj model koristi za finansiranje razvoja, i zbog toga berza već gotovo dve godine najveći deo svojih kapaciteta i resursa usmerava na promociju IPO.

Identifikovali smo 40-50 kompanija koje su u rukama pojedinačnih vlasnika, porodica ili partnera, od kojih je oko 70 odsto pristalo da nas primi i sasluša zašto bi bilo dobro da se odluče za IPO, rekao je Krneta, i dodao da ne zagovara tezu da je IPO rešenje svih njihovih problema, ali naglašava da je važno da se vlasnicima kompanija objasni da je to dobar način na koji mogu nastaviti ulaganje u svoj razvoj.

Direktor Beogradske berze je ocenio i da je trgovanje akcijama u Srbiji ugroženo.

Mi na regulisanom tržištu u ovom trenutku imamo svega 31 kompaniju, od kojih su na prajm listingu samo četiri, dok ostatak od 590 kompanija, koje su takođe formalno na berzi, predstavljaju hartije koje nemaju likvidnost, investitori se ne interesuju za njih jer nisu tržišno atraktivne, pa nema ni prometa, rekao je on.

Krneta je kazao da u Srbiji i dalje postoji veliki stepen neznanja, ali i nerazumevanja čemu služi berza, zbog čega radi na tome da Beogradska berza, koja je poslednjih 20 godina doživljavana kao poslednji vagon u ekonomskom vozu domaće privrede, konačno zauzme mesto koje joj pripada.

On smatra da je moguć zaokret i da srpsko tržište kapitala nudi potencijal, zbog čega je Beogradska berza, uz podršku Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), počela projekat „Serbia IPO Go”, koji je usmeren na promociju i pomoć u realizacij IPO u sektoru privatnih kompanija. Objasnio je da će tokom trajanja programa, do kraja marta 2019. godine, biti identifikovane zainteresovane kompanije.

Projekat „Serbia IPO Go” ima za cilj da barem dve-tri kompanije, početkom naredne godine objave IPO ili počnu pripreme za IPO, kazao direktor Beogradske berze.

Krneta očekuje da bi IPO omogućili brži razvoj Beogradske berze, koja je nakon početka svetske ekonomske krize doživela pad. Kako je naveo, rekordan promet Beogradske berze, veći od dve milijarde evra, ostvaren je 2007. godine, da bi već 2008. iznosio 882 miliona evra.

Iako je promet 2017. bio 550 miliona evra, što je najveći iznos ostvaren od početka krize, nismo zadovoljni jer je 85 odsto tog prometa ostvareno u trgovini obveznicama, a ne akcijama koje stvaraju likvidnost i privlače investitore, kazao je Krneta.

D. Urošević