Нашим ресторанима и хотелима требају келнери
Просечна зарадау угоститељству је, наводи, 31.000 динара, док се у развијеним западним земљама може зарадити неколико хиљада евра месечно.
„Жеља за већом зарадом и бољим условима рада довела је до велике сеобе радне снаге у угоститељској привреди па нашој земљи у току туристичке сезоне недостаје између 2.000 и 3.000 радника, највише конобара, кувара и собарица….“, каже директор Удружења хотелијера и ресторатера Србије (ХОРЕС) Георги Генов. При томе, скреће пажњу на то да тренутно у угоститељству највише у ресторанима треба искусан и обучен кадар, а не млади људи који током лета посредством омладинских задруга желе да зараде џепарац.
„Међу угоститељским радницима је велики покрет ка земљама ЕУ, с тим што и они из ЕУ, првенствено из Хрватске и Мађарске, па и из Бугарске, имају исти проблем јер њихов кадар одлази у богате европске земље.
Међутим, они недостатак обучених угоститељских радника с искуством замењују доласком угоститељи из Србије, док наша земља нема одакле да увезе радну снагу. Очекивали смо да ћемо бити суочени с несташицом радне снаге, али не сада, већ после 2020. године. Али радна снага жељна већих зарада показала је бржу покретљивост у односу на наша очекивања па се сада домаћи угоститељи сналазе, како ко. Једини излаз је преквалификација и да угоститељи у сразмери с могућностима већим платама покушају да задрже радну снагу“, истиче Генов.
Просечна зарадау угоститељству је, наводи, 31.000 динара, док се у развијеним западним земљама може зарадити неколико хиљада евра месечно.По речима једног од водећих угоститеља у Новом Саду Драгана Станојевића, у угоститељству присутног безмало три деценије, није више проблем у томе што угоститељски радници одлазе колико у несташици радне снаге.
„Недостају сви профили везани за угостељство а не само келнери“, каже Станојевић, који у недостатку радника, сам с породицом послужује госте. „Ни млади ни незапослени дуже неће да раде за плате које су у угоститељству: чим чују да је зарада од 25.000 до 30.000 динара месечно, окрећу леђа и одлазе. А ми им не можемо дати више јер привређујемо у зависности од промета.“
Обука за рецепционере, бармене...
Да би се ублажила несташица радне снаге, ХОРЕС од априла 2014. године држи обуку за незапослене и ради преквалификације у склопу Академије ХОРЕС, где се током вишедневних курсева и семинара кроз предавање и праксу полазници обучавају за келнери, бармене, рецепционере, домаћице хотела… Директор Генов каже да по завршетку обуке полазници добијају уверење о стеченој обуци која се уписује у радну књижицу, и додаје да је до сада обуку прошло 654 полазника.
Менаџерка хотела „Премијер аква” и етно-села „Врдничка кула” Јелена Радивојевић каже да недостатак радне снаге покушавају да надоместе на тај начин што им већ четврту годину током сезоне на праксу долазе ученици и студенти из угоститељских школа и с новосадског Природно-математичког факутета који школује кадрове за угоститељство и туризам.
„Имамо уговоре са школама и факултетом па нам долазе на праксу млади жељни да науче и да се докажу“, каже Јелена Радивојевић.“ Тим примером кренуле су и колеге из Словеније, суочене, такође, с недостатком кадра па и они имају уговоре о пракси са школама из Србије.“
По њеним речима, упркос уговорима, и код њих се дешава да остану без радника, али не у тој мери колико други хотелијери.
„Настојимо да задржимо запослене добрим платама и пословношћу, премда знамо за примере да је у неким ресторанима и хотелима изражен неодстатак радника, па је гостима написано „Драги гости, послужите се сами”. Већ шест месеци имамо отворен оглас за посластичара, у хотелијерству важног радног места, али, упркос добрим условима рада и плати, не успевамо да га нађемо. Једноставно, тог профила нема на тржишту рада у више општина у окружењу“, наводи Јелена Радивојевић.
З. Делић