Кључ развоја је квалификован радник
Већ неколико година послодавци истичу да и поред армије незапослених у Србији, нема довољно квалификоване радне снаге односно оне која је њима потребна, а махом је реч о возачима, вариоцима, обућарима, шивачима, тесарима, месарима, индустријским техничарима...
Газде немају времена да обучавају нове раднике за профиле који су им нужни, већ желе да одмах приме мајстора који ће производити.
На недавно одржаном састанку Парламента привредника Привредне коморе Србије Регионална привредна комора Сремског круга, сремски привредници су као велики проблем који им отежава пословање, између осталог, изнели недостатак квалификоване радне снаге и злоупотребу боловања, као и проблеме третмана отпада у производњи. Посебно је истакнута неопходност бржег имплементирања дуалног образовања у образовни систем Србије.
Држава управо ради на доношењу закона о дуалном образовању, јер оно није уређено Законом о средњем образовању и васпитању, нити га закони препознају као вид образовања у средњим школама у Србији. Чак 166 радних профила у средњем стручном образовању је укинуто, јер нису пружали адекватно образовање младима како би нашли посао, а ове године уведено је 19 нових профила у складу са потребама тржишта рада и укључени су најугледнији привредници и компаније како би се повезало теоријско и практично знање и млади након школовања оспособили да одмах стану иза машине и почну да раде.
Директорка Сектора за едукације Привредне коморе Србије Мирјана Ковачевић објашњава да ће дуално образовање, као модел учења у реалном радном окружењу, омогућити да се обнови темељ привредног и друштвеног развоја, који чине квалитетно образовани кадрови.
У образложењу предлога закона о дуалном образовању, који је већ стигао у Скупштину Србије, наведено је да је систем стручног образовања у Србији недовољно усклађен са тржиштем рада, јер план уписа у средње школе не одражава потребе тржишта. Последица те чињенице је изузетно велика стопа незапослености младих, која је међу највишим у Европи, са изузетно забрињавајућим подацима да се 65 одсто младих са завршеном средњом школом сврстава у дугорочно незапослена лица, а скоро 150.000 њих узраста између 15 и 24 године не школује се, нити ради.
Тачно дефинисан систем права и обавеза школе, послодавца и ученика, требало би да обезбеди укључивање већег броја компанија и школа у нови модел практичне наставе, усклађивање образовања са потребама привреде и могућност да компаније добију одговарајуће кадрове, а ученици знање, вештине и способности које ће им омогућити брже и лакше запошљавање.
Држава је и сама уочила, на основу свеобухватног истраживања потреба привреде, да се привредници суочавају са великим проблемима недостатка компетентог кадра и кадра чије квалификације не одржавају оствареност компентенција. Због тога често послодавци морају на себе да преузимају трошак увођења младих у посао кроз додатну обуку за знањима и вештинама потребним да би се они укључили у рад.
Послодавци су се овога пута укључили у израду предлога закона о дуалном образовању како би он био прилагођен времену, потребама и условима , а ресорно министарство је користило сва искуства европских земаља које имају развијен систем дуалног образовања и где нема проблема са обученом радном снагом.
Тренутно у имплементацији дуалног обрзовања учествују 21 стручна школа са 1.272 ученика и 68 компанија. Све школе које су извеле једну генерацију образовања по дуелном моделу обезбедила су за младе ученике запослење. Овога пута је 1.800 привредника потписом изјаве о намерама, показало интересовање и спремност да се укључе у систем образовања. Међутим, тражили су да се овај систем законски реши тако што ће бити јасно регулисана права и обавезе и то на начин да се повежу интерес државе, послодаваца и радника и ученика, како би сви заједно допринели привредном расту и развоју.
Љ. Малешевић